Вести
12. 02. 2015.
Угушене слобода говора и критичка мисао
Медији у Србији изложени су цензури и аутоцензури незапамћеној на Балкану, али новинари морају да се отргну притисцима и наставе да пркосе, поручили су у четвртак учесници трибине "Ослободи медије".
Како је речено на дебати о медијским слободама у Београду, "деведесетих је власт убијала новинаре, а сада их убија финансијски".
"Власт притиска медије и контролише их преко новца који дају преко скривених уговора и у таквој ситуацији немогуће је очекивати критику власти", рекао је главни и одговорни уредник "Јужних вести" Предраг Благојевић.
Он је упозорио да се се може очекивати решавање ситуације када је у питању финансирање медија, али да је веома тешко ослободити новинаре аутоцензуре.
"Новинари морају да наставе да критикују, да пркосе и по мени излаз су млади новинари који нису имали прилике да се загаде", поручио је Благојевић.
Директорка Балканске регионалне истраживачке мреже (БИРН) Гордана Игрић оценила је да су слобода говора и критичка мисао у Србији угушене и да нису ни били свесни размера, док нису објавили текст о испумпавању воде у копу Тамнава западно поље.
Она је истакла да је мали број медија пренео то истраживање, а да је због његовог објављивања месец дана трајала кампања против БИРН-а, која се претворила у сукоб на релацији премијер Србије Александар Вучић и Европска унија.
"За две недеље кампање против БИРН-а, објављена су 294 прилога у медијима, а ми смо позвани само десет пута и то не од стране главних медија", казала је Гордана Игрић и додала да "то не значи да медији не желе да пишу, већ да су потпуно поробљени у економски девастираној земљи".
Новинарка недељника "Време" Јована Глигоријевић истакла је да су притисци на медије нормална ствар и да не треба очекивати да ће нестати, али да се морамо борити против њих.
"Слобода се осваја", поручила је Јована Глигоријевић уз оцену да истраживачко новинарство у Србији постоји.
Она је рекла да у притисцима на БИРН, омбудсмана Сашу Јанковића и "Време" препознаје "рукопис" Владимира Бебе Поповића, некадашњег шефа Бироа за комуникације у влади Зорана Дјидјића.
"У свему томе препознајем рукопис Владимира Бебе Поповића који је од медијског саветника постао првосвештеник храма новинарског бешчашћа", казала је Јована Глигоријевић.
Правни саветник за медијске слободе у ОЕБС-у Мирослав Јанковић говорио је о притисцима на новинаре на интернет порталима и том приликом указао да је број напада на жене три пута већи од напада на мушкарце блогере и новинаре и да су оне изложене сексуалном узнемиравању.
Учесници трбине су се сагласили да је за "освајање слободе у медијима", неопходно направити ширу коалицију новинара, представника цивилног друштва и градјана.
"Наша одговорност је што медији нису слободни, нас градјана и удружења градјана и ми сви морамо да се повежемо и боримо се за слободу изражавања", рекла је Маја Стојановић из Куће људских права и демократије.
Осим позива за уједињавање професије у заштити права, главни и одговорни уредник Кикиндских новина Жељко Бодрожић поручио је да је неопходно "рашчистити и са људима који су огадили професију".
Организатори дебате, Кућа људских права и БИРН, истакли су да је ово само прва дебата и најавили су да ће се од сада једном месечно организовати догадјаје на тему слободе медија.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.