Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  И Иран има два светска ТВ канала
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

10. 02. 2015.

Аутор: Владимир Матковић Извор: Данас

Глобалне медијске куће оснивају често и недемократске државе

И Иран има два светска ТВ канала

Глобална компјутерска мрежа повезала је свет више него икада пре. Тако на светској медијској сцени видимо борбу за гледаоце вести. У последње време све је више канала које финансирају, поред демократских режима, и они тоталитарни.

 

Тако је Иран активан на два фронта. Поседује канал на енглеском Прес ТВ и Хиспан ТВ на шпанском, а Русија чувени РТ (Russia Today), који је поред програма на енглеском, арапском и шпанском језику, додао и посебан канал за тржиште Велике Британије. Не треба заборавити ни венецуелански Телесур, који је основан још у доба покојног председника Уга Чавеса. И они су ових дана избацили свој канал на енглеском поред шпанског који годинама функционише.

Кинески CCTV емитује програм на неколико језика. Не треба заборавити ни француски France24, који се оглашава на француском, енглеском и арапском језику. Ту је и Дојче веле, који има неколико канала вести на различитим језицима. Својевремено се чинило да је, појављивањем Алџазире на енглеском, дугогодишњем монополу Би-Би-Сија и Си-Ен-Ена одзвонило. Познато је да је ова ТВ станица изазвала револуцију где год да се појавила.

За просторе бивше државе емитује програм под називом Балканс. Не може се рећи да је изазвала тектонске поремећаје на овдашњим медијским сценама, али оно што јесте постигла свакако је увођење стандарда како се праве вести које су гледљиве и поуздане. Вести прошаране квалитетним документарцима одличан су рецепт за успех. Алџазира се и на балканским просторима поставила као глобални играч, па тако предност даје извештавању о светским збивањима. Недавно се појавио партнер Си-Ен-Ена, дуго најављивани Н1. Са комбинацијом заједничких и одвојених програма за Србију, Хрватску и БиХ, донео је освежење.

Међутим, поставља се питање каква је програмска концепција овог канала. Дошло се дотле да се основна правила професије и основе сваке новинарске школице проглашавају за врхунске професионалне стандарде. Додуше, на овим регионалним сценама то и може да прође, будући да је свака за себе довољно урушена под теретом кризе и утицаја политичких и привредних елита. У сваком случају појављивање два играча у бившој Југославији нуди гледаоцима избор који до сада нису имали - у оба случаја могу да погледају пристојно и професионално урађене вести.

Вратимо се светској сцени. У време наших очева, баба и дедова слободна и нецензурисана информација хватала се кришом на радију и то на кратким таласима. Скоро све водеће радио-станице великих глобалних играча онога времена имале су програме на тада српско-хрватском језику. Сада се ситуација променила. Од кратких таласа су одустали готово сви, јер су скупи за одржавање и нема пара. Не треба заборавити ни податак да је неизвесна судбина јединог овдашњег краткоталасног Међународног радија Србија који емитује програм на десетак језика за иностранство.

Велике светске силе попут САД, Велике Британије, Француске или Немачке своје су присуство у свету радио-таласа потпуно занемариле, а и буџети њихових телевизијских канала све су тањи. У тај празан простор ушетале су се станице из „недемократских“ држава. Већина ових програма визуелно добро изгледа. Сви се труде да упакују информације које пласирају тако да просечно медијски писменом западном гледаоцу то представе као једну информацију више, а не као безочну пропаганду. Колико у томе успевају није лако одговорити. Неко мање неко више, али све ове куће се налазе на интернету, па се може видети шта и како раде.

Овој теми је огроман простор пре неколико недеља посветио мадридски „Pais“. Новинари овог листа су, комплексно се посветивши овој теми, занимљиво запазили да „већина медијских кућа које финансирају тоталитарни режими свесно гледаоцима у иностранству указује на слабости власти, корупцију и скандале у њиховим земљама. Покушава да пласира информације о западним друштвима који се у тамошњим водећим медијима не могу видети, али зато о догађајима у својим земљама из којих емитује програм - или извештава површно и афирмативно или уопште не извештава.“

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси