Вести
02. 02. 2015.
Европска пресуда
Апелациони суд у Београду пресудио је да колумниста Данаса Светислав Басара није увредио професора Филозофског факултета у Београду и главног и одговорног уредника „Нове српске политичке мисли“ Ђорђа Вукадиновића.
Кривице су ослобођени и издавачка кућа Дан Граф и главни и одговорни уредник листа Данаса Зоран Пановић.
Тиме је стављена тачка на четворогодишњи спор који је почео када је Басара у својој колумни изнео тврдњу да је Вукадиновић „путем објављивања својих чланака допринео ексцесном понашању појединаца и мањих група“ на митингу одржаном поводом проглашења независности Косова 2008. године. Вукадиновић је затим тужио Басару.
Зашто је ова пресуда важна за медије у Србији? Зато што је први пут примењен уџбенички правни став да је неко, у овом случају Вукадиновић, „као јавна личност, дужан да трпи границу прихватљиве критике која је шира него код појединца који не врши такву функцију“.
То значи да је поље приватности јавне личности сужено у односу на друге грађане који нису у јавној арени. Суд наводи и да „употреба оштрих речи“ у Басарином тексту „представља слободу изражавања предвиђену чланом 10 Европске конвенције о људским правима“ и да „из контекста објављеног новинског чланка произилази да се објављене информације не односе на тужиочев приватни живот, већ на тада актуелну политичку ситуацију и стога објављени текст не чини информацију подобну да повреди част и углед тужиоца“.
Раније су медији сурово кажњавани, пре свих Данас, баш због јавне критике јавних личности, углавном оних који су на власти у том тренутку. Онда се те јавне личности нађу увређене сматрајући да им је повређен углед, част и тврдећи да трпе велике душевне болове због писања штампе и томе сличне лагарије.
Проблем са свим јавним личностима у Србији, укључујући и државне функционере, јесте што не разумеју функцију медија, односно што очекују искључиво похвале за оно што раде, не рачунајући да има људи који се и не слажу са тим потезима или ставовима.
Уосталом, функција медија није пропаганда, него објективно информисање јавности и сагледавање друштвенополитичких кретања у једном друштву уз анализу тога. А то је и суштина демократије.
Остаје да се надамо да ће овакве пресуде не само ући у праксу судова у Србији, него да ће утицати и на одвраћање других јавних личности да покрећу бесмислене тужбе, али и да подигну степен одговорности медија када пишу или коментаришу нечије јавно деловање. Јер нико није изнад закона нити је изузет од критике за обављање јавног посла.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.