Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Најгледанији Сунђер Боб и Штрумпфови
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

27. 01. 2015.

Аутор: Бојан Цвејић Извор: Данас

Најгледанији Сунђер Боб и Штрумпфови

Већина деце у Србији често гледа телевизију, али не прате искључиво дечије програме, показује „Анализа телевизијских програма за децу у Србији“, коју су радили Удружење новинара Србије и Уницеф.

 

Један део деце изјављује да су им сиромашни дечији програми, па да зато гледају Animal planet, History channel, Discovery и спортске канале.

Међутим, резултати показују и да значајан део деце прати и садржаје који нису примерени њиховом узрасту, већ су садржаји које гледају остали укућани. Ово се, како се наводи у анализи, пре свега односи на емисије забавног карактера, музичка такмичења, квизове и игране серије, како домаће тако и стране.

„Вероватно је да родитељи у већој мери дају социјално пожељне одговоре или не прате довољно шта њихова деца гледају, када је у питању примереност програма који деца прате. Родитељи, наиме, наводе да деца чешће гледају дечији програм, а ређе све што гледају остали укућани или све на телевизији, него што то наводе деца“, истакнуто је у анализи УНС и Уницефа.

С друге стране, деца из сеоских и приградских средина чешће наводе да на телевизији прате што и остали укућани, за разлику од деце која живе у граду.

У резултатима истраживања се наводи да овде остаје отворено питање зашто је то тако да ли је то резултат мање понуде културних, забавних, спортских и других садржаја у тим срединама, да ли је реч о мањој освешћености родитеља о утицају телевизије на децу и њихово поимање света или су по среди други разлози.

Омиљени ТВ садржаји деци су ипак цртани филмови, а најпопуларнији су они који се приказују на Б92 као што су Сунђер Боб Коцкалоне, Штрумпфови, Пингвини са Мадагаскара, Кунг Фу Панда.

Иако их наводе као омиљени програм, деца напомињу да се многи цртани филмови често репризирају и да део њих није у складу са њиховим узрастом (“бебећи су”), па због тога интересовање преусмеравају на серије намењене тинејџерима стране производње.

Према подацима агенције Nielsen Audience Measurement, у првих шест месеци прошле године на националним телевизијама приказано је укупно скоро 80.000 минута дечијег програма.

На РТС1 дечији програми су имали свега 1,37 одсто удела, на другом каналу РТС скоро четири одсто, мање од један одсто на Првој, свега 0,03 одсто на Пинку, док је на Б92 удео 6,52 одсто, а на Happy Happy Kids 17,5 одсто. Највећи проценат, 65 одсто, од укупно емитованог програма за децу чинили су цртани филмови.

Као најзаступљеније теме у дечијим програмима налазе се магија, трансформација, чудовишта, затим насиље и борба против зла, а уочено је да најмање има дечијег програма који се бави хигијеном, здрављем, исхраном.

Како се наводи у анализа дечијег програма, неретко у цртаним филмовима доминира насиље, па се логично намеће питање мотива емитера да промовишу такве садржаје.

Истраживање УНС и Уницефа показује и да јавни сервиси и комерцијални емитери са националном фреквенцијом најмање нуде садржаје за узраст до шест година. Највећи број емисија прилагођен је узрасту од седам до 10 година, а затим узрасту од 11 до 14, уз напомену да комерцијалне телевизије имају врло оскудан програм прилагођен деци те доби. Највећи део програма кабловских канала прилагођен је узрастима до шест и од седам до 10 година.

„Највећи недостатак дечијих програма јавних сервиса су бројне репризе старих емисија. Такође, на кабловским и комерцијалним каналима са националном покривеношћу већина емисија је репризирана. Чак и ако је реч о премијерном емитовању на почетку недеље, емисије су током посматраног периода поново емитоване“, напомиње се у анализи.

Како се додаје, у оба јавна сервиса уредници не доживљавају репризе као недостатак, већ потребу да се новим генерацијама представе ванвременске вредности, овдашња традиција и култура. Један од одлучујућих момената за репризирање је, кажу у јавним сервисима, популарност у време премијере и процена да нова публика треба да упозна те садржаје како би били сачувани од заборава.

Невидљиви

У целокупно посматраном програму уочене су две емисије од којих је једна прилагођена за децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, а друга говори о овој деци и она су учесници програма. Обе се емитују на каналу јавног сервиса РТС 2.

Учешће деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у програму погодном за узрасте млађе од раног адолесцентског доба не постоји. Деца из маргинализованих група нису видљива у дечијем програму, показује анализа УНС и Уницефа.

 

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси