Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Мој отац је убијен због хладњаче из Дунава
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

17. 01. 2015.

Аутор: Синиша Костић Извор: Наше новине

Мој отац је убијен због хладњаче из Дунава

Истина о мистериозној смрти Драгана Витомировић а (65), новинара и власника „Тимочке крими ревије", који је погинуо у саобраћајној несрећи децембра 2002. године, ни до данас није откривена, тврди син настрадалог новинара Миљан Витомировић.

Многима се замерио Витомировић је први обелоданио истину о хладњачи са телима косовских Албанаца, гурнутој у Дунав код Кладова априла 1999. године, па је питање зашто детаљи саобраћајне несреће у којој је страдао 15 година никада нису објављени.

Драганов син Миљан, такође новинар, недавно је објавио роман „Душа на жици" у коме се на многим местима, кроз лик главног јунака Николе Димитријевића, преплићу до документарне препознатљивости делови више него узбудљивог живота његовог оца.

После више од 12 година истраживања, разговора са многим људима, од блиских пријатеља, преко колега новинара и полицајаца, до сељана из околине места његове погибије, убеђен сам да је мој отац убијен.

Он је причом о хладњачи стао на жуљ моћним људима тог времена, пре свега из полицијских и параполицијских снага каже за Наше новине Миљан Витомировић.

Бивши шеф деска у некадаш њем листу „Борба" Владимир Станковић, који је и рецензент Миљанове књиге, после Драганове погибије написао је да је било мало људи попут њега, који су, живећи у дубокој провинцији, успели да више пута усталасају домаћу политичку, па чак и међународну јавност.

У време режима Слободана Милошевића, Драган је у „Тимочкој крими ревији" први објавио и причу о „Чардаку" на Црном врху, импозантном одмаралишту за чију је изградњу потрошено на десетине милиона долара из средстава српских јавних предузећа.

Доказ сам испливао

Много пре 5. октобра знао је за причу о хладња чи у Дунаву, али без материјалних доказа није смео да је објави.

Када је доказ испливао сам, Драган је понудио ексклузивну причу једном тиражном недељнику у Београду, који је недељама одуговлачио и наводно проверавао истинитост.

Када су га одбили, Драган је у „Крими ревији" објавио причу која је обишла свет.

Претили су му, писали анонимна писма, звали телефоном... навео је Станковић.

Драган Витомировић погинуо је децембра 2002. у саобраћајној несрећи недалеко од Зајечара.

На основу првих резултата полицијске истраге, претпоставља се да је Витомировић изгубио контролу над „голфом" пошто је доживео срчани удар и затим слетео у провалију на деоници пута Књажевац Зајечар.

Према незваничној верзији, очевици трагичног догађаја тврдили су да су видели да му је камион сличан оном који су касније распуштене Јединице за специјалне операције користиле пресекао пут.

Извештаји о Косову завршавали у фиокама

У време када је по рангу, давне 1987. године био трећи човек Државне безбедности Србије, Драган Витомировић је тврдио да његови извештаји и оцене о стању на Косову где је провео три године завршавају у нечијим фиокама.

Дошао је у редакцију ондашње „Борбе" и понудио фељтон о иредентима на Косову уз обиље оригиналних докумената. Серија документованих текстова, у којима је поред осталог било доказано да функционер Фадиљ Хоџа никада није био држављанин Југославије. То је представљало праву „бомбу" у то време објашњава Станковић.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси