Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Три године испитивали куповину дела „Политике”
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

22. 12. 2014.

Аутор: М. Авакумовић Извор: Политика

Три године испитивали куповину дела „Политике”

Готово три године постоји неизвесност ко је прави власник листа „Политика”, то јест ко стоји иза предузећа „Ист медија група” са седиштем у Москви које је купило 50 одсто удела немачког „Ваца”.

 

Исто толико времена требало је званичном државном органу, Комисији за заштиту конкуренције да се званично огласи и саопшти јавности да јој је нешто сумњиво у вези са тим власништвом.

Комисија за заштиту конкуренције је прекјуче саопштила да је „Ист медија групи” привремено забранила отуђење или преноса удела у београдској медијској компанији „Политика новине и магазини” (ПНМ). Комисија испитује продају 50 одсто удела у ПНМ и сумња да је „Ист медија група” повезана са шабачким „Фармаком МБ”, који је у стечају, а власник фирме Мирослав Богићевић у притвору.

Нејасно је зашто је Комисија за заштиту конкуренције тек сада по службеној дужности покренула поступак о повезаности московске и шабачке фирме (у стечају) и ставила привремену меру забране продаје „Политике” или њеног дела, ако је садашњи премијер Александар Вучић још у августу 2012. године јавно рекао да је шабачки бизнисмен Мирослав Богићевић, преко ове фирме из Русије од немачког „Ваца” купио 50 одсто удела у „Политици” за 4,7 милиона евра.

Зашто је овом државном органу чији је посао да спречи злоупотребу монопола, а у овом случају то би било концентрација медијског тржишта код једног, уз то непознатог власника, требало толико дуго питали смо их јуче.

У одговору комисије који смо добили електронском поштом речено нам је да су имали сазнања из медија, али да су имали и потешкоће у прибављању доказа.

Наводе да је комисија 1. августа ове године по службеној дужности покренула поступак испитивања концентрације против „Фармакома МБ”, с обзиром на то да је основано претпоставила да је предметном трансакцијом ово друштво стекло заједничку контролу над ПНМ преко свог повезаног друштва „Ист медија групе”, (компанија са седиштем у Москви, основана од стране физичког лица са минималним оснивачким улогом).

Уз то наглашавају да је комисија од сазнања из медиjа за ову трансакцију половином 2012. године, спровела низ активности на утврђивању чињеничног стања у погледу услова за покретање поступка по службеној дужности.

„Међутим, због потешкоћа у прикупљању релевантних података из контактираних извора нужних за оцену услова за покретање поступка, поступак је покренут тек у августу ове године. Један од података који је био тешко доступан комисији, управо је податак о томе ко у својству власника стоји иза друштва ’Ист медија групе’. Такође, са потешкоћама у прибављању релевантних података, комисија се суочила и у комуникацији са вашом кућом”, наводе у писаном одговору „Политици”.

Они даље истичу да су после отварања стечаја над концерном „Фармаком МБ”, 27. новембра ове године, покренули поступак против „Ист медија групе”.

Комисија је по службеној дужности покренула поступак испитивања концентрације против „Ист медија групе”, а привремена мера забране отуђења је донета и остаје на снази док траје поступак испитивања концентрације, који по Закону може трајати најдуже четири месеца од дана доношења Закључка о покретању испитног поступка.

У комисији кажу да није реч о забрани продаје већ о привременој мери док траје поступак „како би комисија могла да утврди комплетно чињенично стање и спречи евентуалне негативне последице које могу настати на тржишту”.

У очи пада да привремена забрана не важи за „Вечерње новости” или новосадски „Дневник” који, бар по писању медија, имају истог газду као и „Политика”.

Уосталом када је обелоданио да је Богићевић купио „Политику”, Вучић је скренуо пажњу на уговоре који у сличним облицима прате куповину „Вечерњих новости” и новосадског „Дневника”. Код „Вечерњих новости” је купљено заложно право на 62 одсто акција предузећа, а код „Дневника” је преузета „Вацова” фирма, која је власник 55 одсто акција предузећа „Дневник Војводина прес”.

И бизнисмен Милан Беко је летос на конференцији за новинаре указао на сличне ствари. Он је рекао да су власници „Вечерњих новости” држава и он, с тим што држава има већински управљачки пакет.

– Али оно што је потпуно непознато јесте ко је данас власник фирми које су кредитирале моје фирме, са безмало 20 милиона евра за куповину „Новости” – рекао је овај бизнисмен.

Он је истакао да је у време власти Бориса Тадића направљен аранжман да Тадић преузме медијску контролу у Србији тако што је препаковао власништво „Новости” и „Политике”, на тај начин што су потраживања „Ваца” од тих предузећа продата непознатом предузећу које је власник потраживања.

Беко је навео да му то предузеће ни до данас није рекламирало повраћај кредита од 20 милиона евра, иако је тај кредит одавно истекао. Он је нагласио да се у јавности сумња да је то учинио бизнисмен Мирослав Богићевић.

– Мени личи да јесте, али није само он, како ми изгледа – рекао је Беко.

Међутим, у комисији кажу да је трансакција у којој је дошло до промене власничке структуре у „Вечерњим новостима” и „Дневнику”, спроведена пре формирања комисије, па самим тим није ни постојала обавеза пријаве те концентрације.

– Све будуће активности у вези са евентуалним концентрацијама у којима учествују лица која испуњавају законом прописане критеријуме, биће предмет анализе и одлучивања пред комисијом – одговарају у овом државном телу.

Међутим, одговор на питање шта би се догодило када би била продата „Ист медија група”, нисмо добили.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси