Вести
19. 12. 2014.
Новинар је новинару - вук
Притисци на новинаре
Медијске слободе су у свим земљама региона на ниским гранама. Проблем слободе штампе и изражавања у свим земљама Западног Балкана има своје специфичности, али и заједнички именитељ - да су угрожене без обзира на националне границе.
Физички напади, претње, политички и економски притисци на новинаре показују неспособност и одсуство воље власти да обезбеде услове за слободу информисања и изражавања, али што је још опасније, сведоче о насиљу које не само да угрожава њихово достојанство, већ често и физички интегритет. То је потврђено и закључцима међународне конференције „Сигурност и заштита новинара у земљама Западног Балкана" недавно одржане у Сарајеву у организацији Civil Rights Defenders.
Инострани фондови и међународне невладине организације су годинама помагале медије у региону и медијске слободе су им дуго биле у фокусу. Али, онда се, с уверењем да је медијска слика поправљена и да је остварен довољан степен слободе говора и изражавања, прешло. на решавање неких других проблема у новонасталим постсоцијалистичким државицама. Испоставило се да се, бар што се тиче медијских слобода, регион вратио деценију и нешто више уназад. Извор насиља према новинарима нису само криминалне банде и финансијски моћници, већ че често и државни службеници, припадници полидје, војске, безбедносних служби, правосуђа, верских заједница...
Учестали напади : Удружењу БХ новинари годишње се за помоћ обрати просечно 120 медијских радника. Најчешћи су захтеви за помоћ у правној и судској заштити. Од 2006. године до данас ово је удружење регистровало 40 физичких напада и 17 директних претњи смрћу новинарима. Од 2008. до 2014. године у Србији је забележено 348 напада на новинаре и друге медијске професионалце. Највећи број случајева физичког и вербалног насиља остаје неразрешен и непроцесуиран, „Некажњавање насиља подстиче његово понављање, а укупна несигурност новинара говори о ниском степену демократије у друштву" , каже преседник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић.
У Хрватској су последњих година ређи физички напади на новинаре, за разлику од политичких и економских притисака. Кривично дело клевете још није укинуто, а против новинара су још чешће тужбе са високим новчаним одштетним захтевима. "У последњих 14 година хрватски судови су за повреду угледа и части досудили одштету од приближно милион евра. Велики део овог износа платили су новинари" објашњава председник Друштва новинара Хрватске Зденко Дука. Постоје међународне конвенције чије одредбе дефинишу слободу медија, као што су Европска конвенција о Ијудским правима и слободама и Резолуција 1636 Савета Европе, уз то државе доносе резолуције и законе који много тога доброг обећавају, али реалност је битно другачија јер недостаје политичка воља да се ти прописи примене.
Ако је ситуација у погледу медијских слобода најбољи индикатор стања и степена демократизације у друштву, онда регион, упркос формалним похвалама из ЕУ, стварно нема чиме да се похвали. "Црна Гора је најмања држава у регији, али по притисцима на новинаре и угрожавањима медијских слобода уопште не заостаје. Европу занима да се штиклирају одговори у упитнику и онда испада да је све у реду са стањем у медијима, а стање на терену је катастрофално" каже црногорски новинар Дарко Ивановић, члан главног одбора синдиката медија Црне Горе. Њему је демолиран ауто, убрзо је због тога ухапшен младић који, како се касније испоставило, није знао ни ко је Дарко Ивановић, нити који аутомобил вози. Тај младић је означио полицајца који му је дао пет евра и хамбургер да потпише да је урадио кривично дело с којим нема везе.
Новинар је новинару вук: Овакви притисци и препреке у свакодневном послу новинара не погађају само конкретног медијског посленика, већ цело друштво, с обзиром на то да могу да обесхрабре његове колеге и тако утичу на јачање аутоцензуре која значајно смањује квалитет информисања јавности. Друштво ускраћено за непристрасне информације је хендикепирано јер се тако спречава јавни дискурс који је срж демократије. Независни и непристрасни медији, који посао обављају у складу с највишим професионалним стандардима, кључна су претпоставка за креирање амбијента у којем ће људска права бити поштована, а реформе бити делотворне. Тешко је изборити се за такве медије не само због притисака споља, изван професије, већ и због тога што је у региону присутан не само недостатак новинарске солидарности, већ медији "ратују" једни против других, чему кумују тајкунске интересне групе.
"Један од темељних проблема новинарства је што је новинар новинару вук" сматра Сања Миклеушић Павић, новинарка из Загреба. Реформе у демократском друштву нису могуће без слободних медија, а искуства новлнара, али и многи извештаји о слободи медија на Балкану, јасно указују на то да новинари нису довољно заштићени, јер су изложени нападима, уценама и другим врстама притисака. Новинари су у заштити властитог интегритета углавномпрепуштени сами себи, а побољшање њиховог друштвеног статуса није само у интересу еснафа, већ целог друштва. Да би се то постигло потребан је снажнији ангажман * на изградњи институционалних и законских механизама, неопходних за унапређење стања и стварање сигурног окружења за рад медија али, с обзиром на то да апели унутар државних граница не успевају, и обезбеђење међународне подршке и помоћи тим процесима.
База напада на новинаре
Независно удружење новинара Србије направило је базу напада на новинаре која је доступна на веб адреси www.bazenuns.rs Осим детаља о појединачнимслучајевима, ова база садржи и правне савете и објашњење како доћи до бесплатне правне помоћи. Улога оваквог пројекта није само да сви напади буду евидентирани, објављени и доступни на једном месту, већ и да буде свакодневни подсетник полицији, тужилаштву и судовима даје њихова дужност заштита новинара, којима треба да обезбеде да свој посао обављају без претњи, притисака и напада. То је својеврсна опомена друштву и држави да нема владавине права и слободе док суновинари угрожени.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.