Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
04. 09. 2009.
Закон уводи одмазду и страх
Зоран Лакићевић, адвокат Удружења новинара Србије, каже у разговору за Правду да још постоји шанса да се измене Закона о јавном информисању оборе пред Уставним судом. Он објашњава да, иако су измене Закона о јавном информисању усвојене по хитном поступку и без обзира на то што их је председник Србије Борис Тадић одмах потписао, тиме није онемогућена оцена њихове уставности.
- Таква недоумица може бити само израз неспоразума. Експресним доношењем указа о проглашењу овог закона, председник Тадић је онемогућио хитну оцену уставности закона, коју је, у складу са чл. 169 Устава Републике Србије, могла да захтева једна трећина народних посланика.
У таквом случају, Уставни суд има дужност да у року од седам дана оцени уставност закона који је изгласан, а указом још није проглашен. Иначе, могућност редовног поступка за оцену уставности овог закона и даље постоји, а УНС је поднео иницијативу за покретање таквог поступка
• Шта, према изменама Закона, новинари и медији убудуће неће смети да пишу и објављују?
- Права и обавезе учесника у процесу јавног информисања нису промењени усвојеним изменама Закона. И даље важе иста правна и професионална правила, само су се драстично повећале запрећене казне, чија висина по општем стручном мишљењу није примерена и води аутоцензури, односно ограничавању зајемченог права на слободу изражавања мишљења.
Да би се сачували од драконских казни, које су тако високе да могу угасити Јавно гласило или угрозити егзистенцију одговорног уредника, новинари ће за све граничне случајеве морати да консултују адвокате, па и тада постоји могућност и опасност различитих и погрешних тумачења.
• Да ли новине сада смеју га објаве, на иример, изјаву Велимира Илића да је министар Млађан Динкић упропастио српску привреду?
- Мислим да смеју, под условом да се изјава пренесе веродостојно и потпуно. Осим тога, у датом примеру, реч је о критичком мишљењу, а не о чињеници, а носиоци државних и политичких функција су дужни да подносе критику свог рада. Носиоцима државних и политичких функција законом је ограничено и право на заштиту приватности, сразмерно оправданом интересу јавности у сваком конкретном случају.
• Да ли би изјава из тог примера могла да буде наслов текста?
- Да, под условом да буде јасно да је то изјава која се преноси, а не опште мишљење или пуна истина. У случају, пак, да је то став јавног гласила, оно би, у случају објављивања, морало бити спремно да у судском поступку докаже истинитост такве тврдње, што не би било једноставно.
Битно је разумети да су новинари слободни у прикупљању, истраживању, објављивању и ширењу идеја, информација и мишљења, али да су дужни да пре објављивања информације која садржи податке о одређеном догађају, појави или личности, са пажњом примереном околностима, провере њено порекло,истинитост и потпуност, а када преносе туђе информације, идеје и мишљења, дужни су да то учине веродостојно и потпуно. И да поштују приватност других људи. О свему томе, Закон о јавном информисању и Кодекс новинара имају прецизне одредбе.
• Може ли, ипак, како тврди предлагач, Закон да допринесе реду у медијима?
- Спорни закон је у стручној јавности са правом оцењен као недемократски и нелегитиман, како по начину доношења, тако и по својој садржини. Верујем да такав закон не може помоћи решавању реалних проблема и успостављању виших вредносних стандарда у сфери јавног информисања. Одмазда и страх нису савезници било каквог бољитка.
• Да ли су усвојене измене Закона о јавном информисању неуставне и какви су изгледи да их Уставни суд прогласи за неуставне?
- Као и други критичари спорног закона, мислим да су без сумње неуставне одредбе Закона које регулишу забрану преноса права на јавно гласило и права на издавање гласила на друго лице, а видећемо шта ће одлучити Уставни суд. Са становишта слободе оснивања медија, спорна је и одредба којом се забрањује оснивање јавног гласила под истим или сличним именом у случају престанка штампања или издавања јавног гласила
• А казнене одредбе које прописује Закон? Јесу ли оне примерене?
- Прописане и превисоке новчане казне нису усаглашене са другим законима у вишеструко су веће од казни прописаних за кривична дела учињена путем средстава јавног информисања. Такве казне су у супротности са обавезујућим ставовима Европског суда за људска права, по којима висина казне мора бити у разумном односу и пропорционална повреди због које се изриче.
У пресудама овог суда изражен је став да казне које угрожавају финансијски опстанак медија представљају недозвољену интервенцију у област слободе информисања. Неприродно увођење привредних преступа у сферу јавног информисања неприхватљиво јача утицај и улогу државе у медијској сфери и указује на намеру одмазде, уместо скрупулозне и сталне заштите битних вредности: истине, части, угледа, заштите малолетника, које нису и не могу бити привредни преступ.
• Измене предвиђају и одредбу о обавезној регистрацији јавног гласила. Да ли је и то, по вама, спорно?
- Те одредбе су праћене новчаним казнама подобним за гашење јавног гласила, што сврстава нашу земљу у ред земаља попут Узбекистана и Таџикистана, и то само зато што предлагач Закона није знао или није хтео да зна да је увођење овог регистра предвиђено другим медијским законима.
Антрфиле :
Печаћење новина преко ноћи
Шта је још, по мишљењу стручне јавности, спорно у Закону?
- Ригорозни и хитни поступак предвиђен за случајеве забране дистрибуције информација ради спречавања позива на насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалног интегритета земље - уводи се као редовни поступак против медија.Зар је потребно да подсећамо да то подразумева ноћно одлучивање судова (у року од 12 сати), упаде полиције, принудну заплену и печаћење новина
Прескупа невиност
Која је, осим драконских казни, кључна новина уведена у измене Закона, а што ће медије отерати у самоцензуру?
- Неоправдано је апсолутизована претпоставка невиности, која у систему кривичног права представља битан принцип, али је у Закону о јавном информисању била периферни и углавном несанкционисани прекршај, пре свега зато што се кршењем претпоставке невиности у јавним гласилима по правилу чини и неки други деликт, који теже погађа оштећеног и који је зато строже санкционисан - кривичном одговорношћу или накнадом штете. Сада је повреда претпоставке невиности привредни преступ, за који је запрећена вишеструко већа казна него за било које кривично дело учињено путем средстава јавног информисања.
Ј. Велиновић
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.