Вести
12. 12. 2014.
Уводник
Помоћ пријатељу
Пита ме пријатељ могу ли бар на тренутак да се манем високе политике, Путина, Амера, гасовода и адвоката и да обратим пажњу на његов проблем.
Купује ауто. Полован, наравно, примерено ситуацији и владиној политици штедње. Видео у огласима два аутомобила, очувани, исти модел, годиште, чак и боја, један дизелаш 2,2 а други бензинац 1,8. Дизелаш јефтинији, више му се свидео, али кад су му рекли да је регистрација за њега 60.000 динара, одмах се о'ладио. Такав је закон - опорезује луксуз! Возиш дизела који мање троши, али му је запремина мотора већа од 2.000 кубика.
Чије интересе штите овакви и слични закони: грађане, државу или интересне групе?
Пре неколико дана „Политика” је објавила како једна родбинскоинтересна група повезаних лица годинама кроји саобраћајне прописе у Србији. Исти људи, организовани у једну НВО, чланови су радне групе за писање закона, затим исти учествују у кампањи за безбедност у саобраћају, гостују у медијима, а онда траже измене тог истог закона које ће такође они да пишу и тако у круг, већ годинама.
Да ли је другачије кад се доносе закони о екологији, медијима, пољопривреди? Ко су људи у Србији који пишу законе?
Месецима смо слушали како ће нови медијски закони поставити европске стандарде, али тек уочи њиховог усвајања сазнало се за скандалозне одредбе о власништву. Сад имамо закон по коме свака бараба која има довољно пара може да направи офшор фирму и без проблема купи било који медиј у Србији.
На питање зашто се таква одредба усваја, медијски стратези су имали једноставно објашњење - да је текст одобрен у Бриселу и да не може да се мења јер је „усклађен са европским прописима”.
Ових дана гледамо како букти рат између таблоида, а у позадини се ваља прича о власништву, акцијама и гаранцијама.
Остали ћуте загледани у медијску стратегију. Ћуте и министар и његови помоћници. Не питају ни то како један власник може да има две националне телевизије.
А они који су највише агитовали и учествовали у изради нових закона сада су жестоки критичари режима који гуши слободу медија, уводи цензуру и аутоцензуру.
О озакоњеним анонимним власницима медија појма немају. Нису криви они, него неке безимене радне групе, идеални алиби за све пропусте, под условом да у тој групи не учествујеш.
Разумем да су министарства претрпана стручним кадровима којима је ужа специјалност лепљење плаката и да немају много људи вичних писању закона.
Зато ваљда и ангажују експерте, независне, неретко из НВО сектора, јер ипак они најбоље артикулишу наше, народне интересе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.