Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Ниједна странка у Србији нема патент на демократију
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

04. 09. 2009.

Извор: Данас

Ниједна странка у Србији нема патент на демократију


Београд - Србија је од сада земља правно ослабљене савремене идеје о медијском законодавству, као заштитнику медија од власти, што њих ради, што јавности ради. Неприхватљиве правне последице измењеног Закона о јавном информисању већ су ту. Настале су усвајањем закона, а примена ће их учинити још тежим.


У благотворност примене овог закона није убеђен ни сам председник Србије, који је потписујући тај акт најавио да ће због различитих мишљења у погледу усвојеног закона пратити његову примену - каже за Данас доктор Владимир Водинелић, професор Правног факултета Универзитета Унион у Београду.

Водинелић наглашава да су самим законским решењима повређене не „само“ слободе медија, што је још један посао за Уставни суд. Нада се, ипак, да неће бити потребе да тек Европски суд за људска права успоставља нарушену слободу медија у Србији.

Водинелић напомиње да смо уместо унапређивања правног оквира слободе медија добили уназађивање, са изузетком што је употпуњена заштита од дискриминаторног ускраћивања дистрибуције јавног гласила. Он истиче и да је недопустиво да се потпуно забрани располагање правом на јавно гласило, као имовинским правом, ако за то не постоји општи интерес, ако се тиме оно прекомерно ограничава или чак укида, и ако се то чини без признавања одговарајуће накнаде.

- Правно је недопуштено да се издавање јавног гласила услови, не само дозволом или одобрењем власти, него ни регистрацијом код власти. Недопуштено је да се издавање јавних гласила и објављивање информација забрани из било ког другог разлога осим ако је то у демократском друштву неопходно, и онолико колико је неопходно, да би се спречило позивање на насилно рушење уставног поретка, подстрекивање на насиље или да би се остварио неки од других циљева који су исцрпно набројани у Уставу и Европској конвенцији за заштиту људских права - оцењује Водинелић.

Према његовим речима, недопуштено је и да се привредним преступом проглашавају радње које нити представљају огрешење о привредна и финансијска правила пословања, као што је огрешење о пресумпцију невиности или о заштиту малолетника, нити су у стању да изазову знатне последице, као што је објављивање информација без претходне регистрације.

Професор Водинелић сматра да се прекомерним казнама и другим санкцијама не сме угрозити постојање јавног гласила и умањити могућност јавности да се обавести. Напомиње да је првобитни Владин предлог измена закона био далеко гори од на крају усвојеног текста и да је захваљујући амандманима ублажен интензитет схватања да медијски прописи служе томе да се власт заштити од медија путем разних инструмената утицаја власти на саме медије.

Каже и да је сама процедура доношења закона била мањкава, али и да за демократију није довољна само процедура.Што се политичких последица тиче, професор Водинелић упозорава да је измењени Закон о информисању противан природи власти која себе сматра демократском.

 - Да политика није други најстарији занат на свету, рекли бисмо да је парадоксално што су странке које су дале несумњив допринос ауторитаризму у Србији овог пута браниле демократске вредности, док су баш странке које су одраније биле демократске оријентације творци ауторитарног закона. Још једном смо присуствовали настави да ниједна овдашња странка нема патент на демократију - закључује професор Владимир Водинелић.

Антрфиле :

Упозорење АНЕМ-а


Асоцијација независних електронских медија оценила је да Закон о јавном информисању ни кроз измене које је претрпео усвајањем одређених амандмана није у довољној мери уподобљен потребама заштите слободе изражавања, у складу са стандардима демократског друштва. АНЕМ у саопштењу наводи да ће инсистирати на што хитнијим изменама „неприхватљивих“ решења у Закону о јавном информисању који је Скупштина Србије усвојила 31. августа и оцењује да не види како било каква озбиљна медијска стратегија може бити израђена на таквом закону.

М. Р. Миленковић

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси