Вести
06. 09. 2014.
Сузана Јовановић: Уважавање је права реч за добре међунационалне односе
- Грађани Панчева живе са пуно уважавања једни према другима и чини ми се да је можда то и разлог што не постоје неке озбиљније организације да се боре за заштиту, јер је уважавање потпуно присутно између различитих народа и националности и нико нема потребе да се нешто посебно залаже и осваја неке слободе.
Припадници мањина у Панчеву потпуно једнако и активно учествују у функционисању заједнице, речи су којима Сузана Јовановић, чланица Градског већа Града Панчева, задужена за подручје рада, запошљавања и социјалне политике, започиње разговор за “Комшијске новости” о Граду у коме нечија национална припадност никада није представљала проблем кроз читаву историју његовог постојања. Када је реч о садашњости, локална самоуправа Града Панчева улаже много напора и труда у области унапређења интеркултуралног дијалога и креирању услова за нормалан живот својих грађана без обзира на њихову националност.
– Од 2008. године новим Статутом Града Панчева је уведена и службена употреба језика и писма у јединицама локалне самоуправе где проценат мањинског становништва достиже одређени процент предвиђен законом. Како функционише ова област?
– Постављене су вишејезичне табле. Где има довољно изјашњене деце, обезбеђена је и двојезична настава у школама. У складу са прописима, где постоји довољан број припадника одређене заједнице, обезбеђују се сва права. У том смислу, заиста нема никаквих ни проблема нити је било притужби у смислу да је некоме било шта ускраћено или да је оспоравана нека процедура. Једноставно то се по аутоматизму остварује, на што смо као град изузетно поносни. То је једна тековина која говори о нама као о једној средини које је заиста, ја не бих рекла толерантна, рекла бих да се више уважавамо међусобно и поштујемо него толеришемо.
– До сада је Град Панчево, сходно досадашњим законима, финансирао информисање на језицима националних мањина, што кроз пројекте што директно из буџета, помажући на тај начин програме Телевизије Панчево на језицима националних мањина?
– На Телевизији Панчево, Град суфинансира програме на језицима националних мањина, а те редакције имају прилике, и то максимално користе, да конкуришу код било ког донатора, на покрајинском, републичком, било код других донатора из матичне земље или код међународних институција. Оно што нас у овом тренутку јако брине је приватизација РТВ Панчево, која је покренута од стране Републичке Агенције за Приватизацију, у складу са законом. Али се бојим да ће после приватизације, ове ствари бити доведене у питање. Ми смо се, колико је у домашају локалне самоуправе у том неком изјашњавању о моделу приватизације, изјаснили за продају капитала која подразумева да се задрже, запослени, али смо и у складу са Законом о јавном информисању тражили од Агенције за приватизацију да буде један од услова у том поступку да будући власник мора минимум две године да задржи делатност јавног информисања.
– То се, претпостављам, односи и на редакције на језицима националних мањина?
– Ми се надамо да ће бити задржане ове редакције, јер, опет ми као локална самоуправа смо у обавези да, пошто више неће бити јавних медија, у годишњим буџетима определимо финансијска средства и да распишемо конкурс за финансирање програма за све садржаје од јавног значаја где је у врху листе тих садржаја права и потребе националних мањина и осетљивих група. Али питање општег јавног информисања и функционисања града је нешто што пролази кроз све редакције, а јако је важно за наше суграђане да имају правовремене и тачне информсације, с обзиром на то да смо ми град који ипак има и пуно активности, али и из оних елементарних безбедносних разлога. Ми смо град са високоризичном индустријом, у смислу Петрохемијског комплекса који и даље постоји, град на две реке а да не причамо о неким другим могућим ванредним ситуацијама када те информације које долазе до грађана, о поступањима, о начину пружања помоћи и подршке свим грађанима у неким ситуацијама елементарне непогоде, јако пуно значи, тако да информисање морамо да обезбедимо без обзира што нећемо имати у власничкој структури медије, мораћемо да обезбедимо да до грађана дође јавна информација.
– Споменули сте институцију конкурса. И до сада је локална самоуправа давала велику пажњу финансирању културних активности на језицима националних мањина кроз конкурсе?
– Годинама уназад, закони који регулишу буџетски систем, значи трошење јавног новца, нас обавезује да под једнаким и јасним условима финансирамо активности, а то подразумева расписивање конкурса у којем се дефинишу шта су приоритети у тој години и јасно дефинишу критеријуми за оцењивање оних који ће понудити своје пројекте. Област културе и информисање јесте нешто што највише је имало резултата и ефеката када су у питању националне мањине јер ми смо богата средина културно уметничким друштвима, такође и одређеним публикацијама и савременим електронским медијима на језицима националних заједница. У том смислу доста новца је било усмерено на конкретне активности како на одржавање градских манифестација које имају карактер и националног а такође и за функционисање уопште и одржавање активности културно-уметничких друштава и разних удружења које се баве заштитом националних права, језика традиције и културе.
– Једно од највећих проблема са којима се локална самоуправа сусреће је решавање социјалних проблема ромске популације. Какве активности спроводите у том смеру?
– Ми смо 2013 године донели нови акциони план обзиром да смо још 2009. године урадили локалну Стратегију за друштвену интеграцију рома где се детаљно обрадило четри кључне области које су у приоритету када је у питању ромски народ и заправо смо створили тај неки формални оквир да до краја 2016 наставимо одређене активности. Уједно смо се укључили и у пројекте које ради Република Србија које су везане и за трансформацију институција понашања свих запослених и у области образовања и државне управе, у области запошљавања и социјалне заштите и здравства које су неизбежне, тако да смо појачали наше активности и укључили смо се у један велики пројекат где је нама партнер Мисија ОЕБС у Србији и Канцеларија за људска и мањинска права Републике Србије.
То су средства из Европске Уније из ИПА фондова и кроз то смо ојачали наше капацитете. Ми имамо већ доста дуго времена запосленог координатора за ромска питања али смо имали на терену и одређени број људи који су били ангажовани кроз друга министарства, као што су здравствени медијатор, педагошки асистент за роме у образовању и стандардно Центар за социјални рад који пуно ради са овом популацијом и Национална служба запошљавања. Такав тим назван је мобилни. Има више активности сада на терену, одлазе у ромска насеља, одлазе у деловима града где живе роми и покушавају да их активирају мало више.
Ми као град смо се определили да највећи акценат ставимо на област образовања деце и младих, јер процена је да тек наредна генерација, уколико буде имала квалитетно образовање имаће шансе да заиста искорачи и промени квалитет свог живота што не значи да смо ове затечене занемарили, али просто се покушава да са неким активностима примерено и њиховом образовању и навикама и миљеу у коме сада живе.
Значи идеја и цео концепт друштвене интеграције рома није да се уништи њихова култура или да се они асимилују у већински народ него баш напротив, са пуним уважавањем њихових специфичности и националних обележја да се само помогне да они кроз неке основне елементе животног стандарда побољшају свој квалитет живота, да не остану на маргинама из материјалних разлога, већ да им се омогући да се образују и да сутра буду у могућности да својим радом унпређују егзистенцију својих породица.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.