Вести
03. 12. 2014.
Личност Данас: Филип Шварм
Новинар и филмаџија
У београдском новинарству име Филипа Шварма појавило се почетком деведесетих, у време када је недељник Време за одређени круг јавног мњења био јединствена антимилошевићевска медијска институција.
Швармови текстови - детаљне и продубљене информације о ратним збивањима, укључујући изворе са терена, чињенице о оружју, рецимо ономе из кога су испаљене гранате на Маркале, или касније реконструкција убиства Радована Стојичића Бажде или Павла Булатовића, били су како узор млађим новинарима, тако и готово једино објективно што се у њузмагазинској форми дало прочитати о тим тешким темама.
Већина, чак и његових блиских познаника, није знала да је Филип Шварм само псеудоним, те да је право име аутора Дамир Калембер. Ни у писаној форми, а ни касније, када је постао и телевизијски познат аналитичар, није одустао од западне ијекавске варијанте језика којим се говори у његовој родној Лици. Студирао је на Правном факултету у Загребу. Из загребачких дана веже га пријатељство са колумнистом Теофилом Панчићем, али и почетак новинарске каријере у бившој Југославији, у популарном недељнику Данас.
У београдском Времену одговорни уредник је од 1998. и добитник је награде за истраживачке новинарство „Југ Гризељ“. Филмску каријеру Шварм је почео документарним серијалом „Јединица“ о Црвеним береткама на Б92, који је досегао телевизијску популарност „Инсајдера“. Следио је „Пад Крајине“ на РТС-у. Многи су му у мејнстриму замерили на следећем остварењу „о медијској припреми“ атентата на Зорана Ђинђића, али сем подељених критика, у јавну употребу је за целу једну сферу феномена ушао баш тај израз - „медијска припрема“. Опробао се и у играној форми, био је сарадник на сценарију филма „Устаничка улица“, у коме је Раде Шербеџија незаборавно одиграо тужиоца за ратне злочине, а Беким Фехмиу Крајишника.
Први пут се сада бави историјом у играно-документарном филму о српском војнику у првој години Првог светског рата „Херој 1914“. На новинарској пројекцији у бившој Кинотеци, иако филм траје око 145 минута, наметнуо се утисак да је Шварму успело исто што и писцу Дејану Стојиљковићу са романом „Дуге ноћи и црне заставе“ - да српску епику преведе на универзални језик западне културе. Делом, и захваљујући и специјалним ефектима, којима су Швармов филм „помогли“ пријатељи, који то професионално раде у америчким студијима. Уместо булајићевског колективног страдања, гледалац ће се све време питати хоће ли главни јунак „преживети“ до краја филма, сведочанства о рату, у коме је сваки трећи мушкарац у Србији погинуо. Филип Шварм је рођен 1966. године, ожењен је и има ћерку.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.