Вести
03. 12. 2014.
Седма сила - девета рупа
Према нацрту буџета за 2015, Крагујевац би следеће године требало да приходује 7,5 милијарди динара.
По истом том нацрту, за пројектно финансирање медија, које је предвиђено законом о информисању, издвојено је 40 милиона динара, тј. нешто више од пола процента градског буџета.
Међутим, у каквој су ситуацији медији у Крагујевцу, могло би се десити да и ту више него скромну суму следеће године неће имати ко да троши. Град је у озбиљној финансијској кризи, дугови су на готово истом нивоу као и пројектовани буџет, па је разумљиво што је локална власт посегла за мерама штедње.
Следећа година биће „година штедње и скромности, година стезања каиша”, поручио је суграђанима градоначелник Радомир Николић, када је на претходној седници Скупштине града говорио о потреби да се рефинансирају банкарски кредити. „Неће више бити пара ни за кафу”, додао је Николић.
Та његова пластична експликација стања у којем се налази град посебно је коснула припаднике седме силе који прате рад локалног парламента. (Скупштинске седнице се често отегну до у касне поподневне сате, а у таквим околностима уморним новинарима кафа дође као једино средство „реанимације”).
Није, међутим, проблем у недостатку пара за кафу, већ у све очигледнијем мањку разумевања праве улоге медије у друштвеној заједници, која постоји само ако постоји корелација између власти, новинара и конзумената информација, такозваних обичних грађана.
Модерна друштвена заједница може нормално да функционише само ако су сва ова три сегмента на броју, али уколико се негде изгуби „информативна карика” тог ланца, сви скупа бисмо могли да потонемо у живо блато чији ће главни састојак бити власт коју више неће имати ко да контролише. А, Крагујевац се налази управо пред таквом опасношћу.
Самртни ропац локалних медија све јаче одјекује, а „сића” коју им је власт наменила као да је пројектована с намером да се угуши и последњи трачак наде да ће грађани бити правовремено и објективно информисани. (Узалуд су, изгледа, били предлози Удружења новинара Србије да у 1083 локалне самоуправе за пројектно финансирање медија издвоје бар два одсто годишњег прихода.
Да је тако било, медији у Крагујевцу би на располагању имали 150 милиона динара, а овако им је припало свега 40 милиона.) Не улазећи у детаље ко је, осим економске кризе, крив за то што су крагујевачки медији на издисају, тек ситуација је крајње критична.
Радиотелевизија Крагујевац, чији је оснивач град, дугује 25 милиона динара и највероватније јој, уколико се којим чудом не појави неки купац, прети гашење средином наредне године, докад мора да се заврши процес приватизације медија, а и недељник „Крагујевачке” би могла да задеси слична судбина, пре или касније, будући да је тешко очекивати да ће нова власт према овим приватним новинама бити благонаклона, и издашна, као претходна.
Како се и ТВ Канал 9 нашао у потешкоћама после ликвидације свог главног финансијера - „Таково осигурања”, могло би се десити да следеће године у Крагујевцу не буде „великих” кућа које би конкурисале за средства намењена медијским пројектима. Кад је криза, мора да се штеди, то је у реду.
У реду је и ако је нова власт хтела да раскине с праксом претходника који су се, углавном, бавили „партијским финансирањем” медија, али није добро ако је, опредељивањем више него скромних средстава, намеравала да од „седме силе” направи девету рупу на свирали локалне самоуправе.
Треба ли подсећати да је у „живом блату” завршила свака власт која је желела да угаси медије или да од њих направи мрежу послушника. Надамо се да нова крагујевачка власт неће упасти у ту замку.
Уосталом, нацрт буџета за 2015. је још увек у фази јавне расправе, па није касно да се усвоје примедбе и добронамерне сугестије, као што је она УНС-ова да се из локалних буџета за пројектно финансирање медија издвоји најмање два одсто.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.