Вести
03. 12. 2014.
Одговор на текст Јелице Тимотијевић „Није било валидне документације" (Данас, 23.11. 2014)
Ако коза лаже, рог не лаже
Својим „демантијем" Јелица Тимотијевић, директорка Сектора за односе с јавношћу Фонда ПИО, обмањивала је јавност искривљеним чињеницама и није одговорила на неколико кључних питања.
Цењена директорка још на почетку демантија: „подносилац захтева, прикрио чињеницу да је био у осигурању, односно изјавио је да није био радно ангажован почев од 1993. до дана подношења захтева, а што је касније у поступку утврђено".
То је гнусна лаж, јер се никада и нигде не спомиње 1993. година, јер до краја марта те године био сам у радном односу у НИГРО „Рилиндја", дописник из Београда, када је влада Србије, мимо воље радника, исту укинула и интегрисала у нову РО „Панорама".
Али сам наставио да радим као дописник „Рилиндје", која је издавала лист „Бујку" све до краја марта 1999. године. На основу изјаве директорке Тимотијевић не би ме изненадило да ме господа из Фонда ПИО задуже и за поменути период, односно од 1993. до 2003. године.
Друга њена констатација јесте да је „требало више од 11 месеци да се Фонду доставе валидни докази".
Дотична директорка само штити изјаве особа из службе које сам цитирао у претходном тексту и ништа више, јер је документација била и валидна и комплетна још у августу 2013, односно јануара 2014, будући да су тражили уверење код Пореске управе и НУНСа.
Директорка је заборавила да нагласи због чега је тек крајем септембра 2014. године установљено ко ме је одјавио из социјалног осигурања 19. маја 2013. године будући да је то био разлог да ме задуже за 2008, 2012. и 6 месеци 2013. године у износу од преко 160.000 динара.
А госпођа Нововић рекла ми је 25. септембра 2014: „Установили смо да вас је из социјалног осигурања одјавила наша служба и да нисте задужени за 2008, нити имате било какав дуг." Госпођа Тимотијевић такође није одговорила на моју констатацију да ми је референткиња Пецић, 7. октобра 2014, у договору са колегиницом или шефом из собе 403, рекла преко телефона „не морате да платите за 2012 и 2013, већ само за 2008. и дођите у четвртак 9. октобра, да се договоримо о начину плаћања да бих вам откуцала решење".
Кад сам дошао 9. октобра, рекао сам јој „да нећу да платим ни за 2008. јер не желим да тргујем са вама". И износ висине пензије је врло дискутабилан. Директорка тврди да се „висина пензије одређује... на основу података регистрованих у матичној евиденцији Фонда... и да су неосноване инсинуације Фахрија Муслиуа да се то одређује на основу националне или верске припадности".
Не болујем од националног идентитета, госпођо Тимотијевић, међутим, управо Фонд ПИО престао је да исплаћује пензије Албанцима са Косова од марта 1999. па чак и онима који су пензију стекли у београдским фирмама, и то без икаквог закона или писане одлуке.
О незаконитости тих неисплата постоји и пресуда Суда правде у Стразбуру од маја 2013. којом се налаже држави Србији да исплати све неисплаћене пензије уз камату, али и одлука Уставног суда Србије од 2005 године.
Да ли је ваша служба спроводила те одлуке? Зашто директорка није рекла читаоцима Данаса због чега ми није признат косовски стаж за период од октобра 1967. до новембра 1972. године, и од априла 1985. до априла 1993. године, (укупно више од 12 година), а стаж се признаје свим осталима који су радили у косовским фирмама, осим Албанцима? Дакле, госпођо Тимотијевић, „ако коза лаже, рог не лаже".
Ја вас разумем што сте обмањивали јавност, јер је то ваш посао у државној институцији (познатој и по многим малверзацијама), јер за вас „Сто пута поновљена лаж постаје истина". За разлику од вас мени моја професија и етика налаже да износим само истину и чињенице које су јако болне и тешко подношљиве.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.