Вести
03. 12. 2014.
Последњи медијски мониторинг Фондације Конард Аденауер за 2014. годину
Таблоидизација и притисци на новинаре
Притисци на новинаре, кршење Етичког кодекса новинара Србије, таблоидизација, односно потпуно одсуство етике у извештавању појединих медија, обележили су последњу четвртину 2014, оцењено је јуче на трибини „Медијски мониторинг: политичка комуникација у медијима“, коју је јуче организовала Фондација Конрад Аденауер (КАС).
Представљајући резултате анализе медијске етике и начина извештавања у домаћим медијима, новинарка Тамара Скроза је оценила да 2014. представља „велико финале“ негативних појава које су присутне на медијској сцени Србије.
Ствари против којих смо се борили не само да се понављају већ постају горе. Ово је велико финале појава које су десет година присутне у медијима. Нисмо се довољно бунили против притисака на новинаре који су кулминирали у новембру указала је она, додајућ и да у свему томе није било поштеђених, „јер је свако ко је перципиран као противник владајуће политичке опције или таблоида разапет на медијски крст“.
Скроза је навела случајеве глумца Горана Јефтића и новинарке Оље Бећковић као примере људи који су на насловним странама појединих новина оптужени или оклеветани за нешто што ни пред једном званичном институцијом није доказано.
О случају Горана Јевтића, кога је дневни лист Блиц осудио због наводне обљубе малолетника, не поштујући при томе право на претпоставку невиности, расправљала је Комисија за жалбе Савета за штампу, која је одлучила да је тај лист спорним текстом прекршио Кодекс новинара Србије истакла је Скроза.
Према њеним речима, подједнако је забрињавајући и текст „Информера“ о саобраћајној несрећи у којој је страдало троје младих, а у којој је повреде задобио син новинарке Оље Бећковић.
На насловној страни Информера стоје наводне речи Оље Бећковић: Добро је, мој син Лука је успео да извуче живу главу. У формалноправном смислу, тај лист није учинио ништа лоше, али је очигледна намера да се Оља Бећковић оптужи и оцрни као мајка и јавна личност рекла је Скроза.
Како је истакла, таблоиди су током 2014. године објавили „неколико антологијских примера величања великог вође“.
Додала је да „бомбастични наслови“ о политици, криминалу али и временској прогнози „стварају утисак о постојању великог брата који нас држи под сталним притиском“.
Медијски аналитичар Дражен Павлица бавио се темама и начином истраживања на јавним ТВ станицама, конкретно о првих пет епизода емисије „Београд на води“ Студија Б. Како је рекао, приметно је одсуство истраживачког новинарства и критичких увида, „а преовладавала су пригодна питања и банална запажања, док је водитељка дозволила градоначелнику да води неку врсту репетитивног монолога“. КАС од 2006. године представља кварталне пресеке стања у српским медијима.
„Данас“ није провладин медиј
Представљајући резултате анкете спроведене међу 128 чланова НУНСа и УНСа, Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) рекао је да нешто више од половине испитаника сматра како новоусвојени закони нису позитивно утицали на стање медија у Србији.
„Пинк и Информер се истичу у овом истраживању као провладини медији, а њима уз раме су Курир и Вечерње новости. На другом делу континуума су Радио Београд и Радио Б92, Политика и Данас“, рекао је Гавриловић и додао да у извештајима појединих телевизијских станица, премијер Александар Вучић није имао ниједну негативну секунду.
Коментари (1)
Остави коментар04.12.
2014.
BRUKA
Divlja i ubrzana privatizacija katastrofalna za ostvarivanje prava na informisanje na lokalnom nivou. A šta mislite što se niko nije javio za dve velike televizije, NTV u Nišu i RTK u Kruševcu. Pa zato što tamo naprednjaci imaju svoje, Gašićeve, televizije, Zonu plus u Nišu i TV Plus u Kruševcu. Tamo će nezavisno, državnim novcem od projekata, da informišu naprednjački mediji, kao što je to već slučaj u Zaječaru sa BEST televizijom Saše Mirkovića. Ali uz stavljanje Studia B pod kontrolu, to je bio i cilj novih zakona.
Одговори