Вести
28. 11. 2014.
Без истрага након цурења информација из полиције
Сурова логика профита најчешћи је разлог којим згрожена јавност објашњава насловне стране таблоида испуњене детаљима из приватног живота жртава убистава или силовања, и њихових породица.
Док му је пажња прикована на 'сочне' податке којима се филује медијски профил осумњиченог за тешке злочине, читалац или гледалац је свестан да учествује у неовлашћеном задирању у приватност и за то је спреман да осуди безочне медије у потери за већим тиражом.
Таблоиди уобичајено тврде да су овакве приче резултат истраживачког новинарства и у име оправданог интереса јавности - док су заправо на делу директно угрожавање кривичне истраге и евентуалног судског поступка, те нарушавање људског достојанства и права на приватност. Уместо учесника у озбиљној јавној дебати, грађани су притом сведени на пуке посматраче спектакла крви, беде и срамоћења.
На другом крају таблоидизације налазе се анонимни извори 'блиски истрази', из никад до краја регулисаног ланца овлашћења и одговорности у полицији, посебно када је реч о приступу осетљивим подацима.
За разлику од медијског развлачења жртава, објављивање података из предистражних поступака у случајевима корупције или сличних, политички осетљивих афера, ретко наилази на осуду. Јавни прогон особа које су из различитих разлога маркиране као непријатељи чини се да је још увек друштвено прихватљив, и тешко се обуздава чак и када угрожава само процесуирање потенцијалног кривца.
- Неретко се у Србији дешава да су информације за које постоји веровање да их МУП поседује извучене из полиције и објављене у јавности или предате одређеним појединцима, констатује се у једној од анализа Београдског центра за безбедносну политику, невладине организације која се посебно бави реформом сектора безбедности у Србији.
"Често су такве информације пласиране у јавност због различитих политичких интереса или личних интереса појединаца. Таквим чином могуће је угрозити безбедност, истрагу, приватност и претпоставку невиности", наводи се у анализи.
Стручњаци годинама упозоравају на правне празнине и пропусте који се тичу заштите података у сектору безбедности, а који омогућавају "цурење" информација из истражног поступка. Како се наводи, проблем је у томе што већина полицијских информација циркулише интерно у надлежном министарству, те није јасно уређен приступ подацима. "Други проблем представља то што се не покрећу истраге након цурења информације, те се санкције за такво понашање не примењују. Тешко је у полицији одредити извор из ког цури информација. За разлику од БИА, где је ток информација унапред одређен, у полицији то није тако. Поред тога, цурење информација веома је тешко доказати", наводи се у анализи БЦБП.
Према постојећем Закону о полицији, одавање поверљивих података утврђених законом или другим прописом неовлашћеним лицима представља тешку повреду службене дужности. За ову повреду дужности предвиђен је, као најоштрија казна, престанак радног односа. Кривичним закоником предвиђена је санкција од шест месеци до осам година затвора, у зависности од мотива особе која је одала податке.
Посебно питање кршења приватности у оквиру служби безбедности представља неовлашћена примена такозваних специјалних истражних мера током прикупљања доказа, које између осталог обухватају увид у базе задржаних података телефонских и интернет оператера и друге облике праћења.
Надзор који је над оператерима телефоније пре две године спровела канцеларија Повереника за заштиту података о личности показао је да су, према подацима само једног оператера, јединог који је активирао апликацију којом се региструје фреквентност приступа задржаним подацима, државни органи током једне године приступили преко 270.000 пута задржаним подацима о телефонским комуникацијама. Највећи број приступа из овог корпуса извршио је МУП, односно Управа криминалистичке полиције као посебна организациона целина која има право да примењује посебне мере.
- Скупштински одбор за одбрану и унутрашње послове није до сада вршио надзор над мерама које примењује УКП. Најпре, није јасно који је од два одбора надлежан да врши надзор над применом посебних мера. Одбор за одбрану и унутрашње послове контролише и надзире рад МУП-а, док је Одбор за контролу служби безбедности овлашћен да врши надзор законитости примене посебних поступака и мера за тајно прикупљање података уопште, упозоравају из БЦБП.
Примена посебних доказних радњи полиције уређена је новим Закоником о кривичном поступку (чл. 161 до 168), који је унео значајне позитивне измене у односу на претходни. Утврђено је тачно за која кривична дела је могуће применити посебне доказне радње; могуће их је једино применити на основу одлуке суда а примена је условљена принципом сразмерности. Међутим, како наводе стручњаци Београдског центра за безбедносну политику, изостављена је обавеза службеног лица да упозори свако лице које сазна податке који су прикупљени посебним доказним радњама у било ком својству на дужност чувања тајне што може да узрокује "цурење информација".
Такође, у ситуацији када судија за претходни поступак одбије предлог јавног тужиоца за примену посебне доказне радње постоји могућност жалбе против тог решења о чему одлучује веће суда. То се јавља у пракси иако у делу који обрађује посебне доказне радње не постоји таква одредба већ се то црпи из члана 467 ЗКП-а. Могућност жалбе за примену посебних доказних радњи би требало укинути јер омогућава својеврсну лагодност приликом подношења захтева за примену посебних доказних радњи ако нису испуњени сви услови које Законик о кривичном поступку тражи.
Лоша сарадња полиције, тужилаштва и суда
Аналитичари указују да потпуна примена посебних доказних радњи зависи од сарадње полиције, тужилаштва и судова која тренутно није одговарајућег квалитета. Судови имају пресудан значај када је реч о употреби посебних доказних радњи јер судије одобравају и надгледају примену ових мера. Тренутно је немогуће проценити начин на којим судије одобравају, а нарочито надгледају примену посебних доказних радњи.
Израду публикације је финансијски подржала Амбасада Краљевина Норвешке у Београду. Садржај ове публикације је искључива одговорност аутора и ни на који начин не одражава ставове Амбасаде Краљевине Норвешке
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.