Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
01. 09. 2009.
Новинари на вези са адвокатима
Какве ће бити последице измена и допуна Закона о јавном информисању које су јуче тесном већином усвојене у Скупштини Србије, видеће се тек када оне почну да се примењују у судској пракси, каже за „Блиц“ адвокат Душан Стојковић, стручњак за право медија.
Измене и допуне Закона о јавном информисању, који је изазвао велику полемику у јавности, усвојене су јуче тесном већином у Скупштини - „за“ је гласало 125 од 249 присутних посланика.
- Постоје јака противљења оваквом закону, али упркос томе што се законодавац може схватити као неко ко ограничава слободу медија, ипак се приступило усвајању закона. Мислим да ће сви медији бити суочени са тим и сви ће то морати да поштују - каже адвокат Стојковић.
Он очекује да у пракси то значи да ће новинари и уредници бити у сталном контакту са адвокатима и правницима пре објављивања информација, као и да ће морати да прођу обуку да се упознају са новим прописима.
- Видећемо да ли ће закон имати ефекат да одвраћа новинаре и уреднике од објављивања ризичних информација, тачније да ли ће увести аутоцензуру - каже адвокат Стојковић.Он напомиње да ће грешака и даље бити у новинарству и да то ниједан закон не може да промени.
Питање је како ће сада суд гледати на те грешке које су део свакодневног посла
.- Суд једини може да одреди које су границе слободе изражавања у Србији и сада, када је закон усвојен, једино је суд дужан да се тиме бави - наводи адвокат Стојковић.
Са друге стране, Владимир Водинелић, професор на Правном факултету Универзитета „Унион“, каже за „Блиц“ да се новим измена Закон о јавном информисању уклапа у неко друго време и „један други поглед на медије који је својствен ауторитарним режимима“
- Морамо да се бавимо законом кога није смело да буде. Он се уклапа у представу медијског права чији је задатак, пре свега, да штити државу од медија, а некад и неке друге центре моћи. Он је ван демократског времена у коме медији представљају неопходан конститутивни састојак демократије, где је првенствени задатак медијског закона да медије штити од власти - каже професор Водинелић.
Он наводи да нико непристрасан неће оспорити да у нашој медијској сфери има много тога неприхватљивог, што не представља само кршење постојећег медијског законодавства него и елементарних правила професије садржаних у кодексима новинарске етике.
- Чини ми се да ће се са оваквим изменама закона створити теже последице, него са садашњим неповољним стањем медијске делатности - каже професор Водинелић. Пресудне гласове за пролаз измена и допуна Закона о информисању јуче је дала Либерално-демократска партија, али и посланици ПУПС и Владан Батић из ДХСС, који су се у последњем тренутку предомислили и гласали за измене закона.
Колики је јуче био значај сваког гласа, показује и пример Николе Крпића, посланика ПУПС који није гласао за закон зато што, како тврде у његовој странци, није стигао да у првих 15 секунди од проглашења гласања притисне одговарајуће дугме на тастатури и његов глас није евидентиран на контролној табли.
Владан Батић је одлуку да ипак гласа „за“ објаснио чињеницом да је амандманском корекцијом текста дошло до „суштинског побољшања закона“. Батић је, да подсетимо, дан раније, у недељу, са председником Србије Борисом Тадићем потписао споразум о заједничком деловању две партије у Скупштини Србије.
Једини посланик који је одбио да уђе у скупштинску салу током гласања је Риза Халими, посланик мањина. Седницу је након усвајања закона у начелу напустио 21 посланик клуба „Напред Србијо“, оцењујући да је изгубљена битка опозиције против закона. После њиховог изласка, у сали је остало 225 посланика и закон у целини је комотно усвојен са 125 гласова, против је било 88, уздржаних 11, док један посланик није гласао.
Измене закона подржали су коалиција „За европску Србију“, Г17 плус, ПУПС, сем Крпића, Посланичка група мањина, сем Халимија, самостални посланици Јован Дамјановић и Владан Батић и ЛДП, са изузетком посланика Весне Пешић и Жарка Кораћа. Из владајуће коалиције, СПС била је уздржана, а Јединствена Србија се нашла на страни опозиције, која је гласала против.
Скупштина је усвојила амандмане које је приложила посланица Марине Толин из Српске радикалне странке, којима се укида обавезан депозит за оснивање медија и забрана рада медија у случају блокаде рачуна дуже од 90 дана. Влада је амандманима преполовила казне за необјављивање импресума, непоштовање обавезе да главни и одговорни уредник има пребивалиште у Србији, објаве информација које угрожавају исход кривиèног поступка и необјављивање исправке.
Нада Колунџија, шефица посланичке групе „За европску Србију“, оценила је да није необично то што је ЛДП подржала закон, истичући да је циљ владајуће коалиције и био да добије што већу подршку.
Чедомир Јовановић, шеф посланичког клуба ЛДП, изјавио је да амандмани на којима су инсистирали мењају карактер закона, што је договорено са Независним удружењем новинара Србије, ОЕБС и Владом Србије, али је истакао да се „овде, пре свега, радило о питању европске будућности земље и оријентације нашег друштва“. Одговарајући на питање зашто су два посланика ЛДП Весна Пешић и Жарко Кораћ гласали против измена закона, Јовановић је рекао да је право сваког посланика тог клуба да гласа у складу с личним уверењем.
Антрфиле :
Казне до 20 милиона динара
-У случају издавања гласила које није уписано у Регистар, надлежни јавни тужилац дужан је одмах да покрене поступак за привредни преступ, а надлежни суд у року од 12 сати да привремено обустави издавање гласила. Уколико не поштује забрану и издаје гласило које није уписано у Регистар, оснивач јавног гласила може бити кажњен новчаном казном до двадесет милиона динара, а одговорно лице у гласилу са двеста хиљада до два милиона динара.
-Казне за кршење претпоставке невиности и објављивање информација које могу угрозити развој малолетника везане су за тираж и приход од огласа новине оног дана када је прекршај направљен, а ако је информација објављена на насловној страни, казна може бити и седмодневни приход. Тако она може да износи 25-100 одсто збира вредности укупно продатог тиража испорученог на дан објављивања информације и вредности продатог огласног простора у том броју, а у случају електронског гласила 25-100 одсто огласног простора за дан у коме је објављена информација. Одговорно лице оснивачу гласила и одговорни уредник могу бити кажњени са 200.000 до два милиона динара.
-Казне за остале прекршаје повећане су са садашњих 30.000-200.000 динара на милион до десет милиона динара за гласило, односно 100.000 до милион динара за одговорног уредника.
Тадићев потпис Председник Србије Борис Тадић потписао је јуче измене и допуне Закона о јавном информисању. Због различитих мишљења у вези са усвојеним актом, председник Тадић ће пратити ефекте примене овог закона сматрајући да је слобода медија претпоставка слободног друштва, саопштила је председникова Прес служба.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.