Вести
15. 11. 2014.
Новинари добијају дом у Врњачкој Бањи
Неће бити ни свађе ни суда, јер су се представници општинске власти у Врњачкој Бањи и УНС-а договорили да спор реше мирним путем, нагодбом.
Тако је Бобан Ђуровић, председник врњачке општине прихватио предлог представника УНС-а, односно Нина Брајовића, генералног секретара овог удружења да се „узурпирано” плати.
Укупна цена од новинара одузетог земљишта дакле и општински дуг новинарима, како су вештаци проценили, износи 8,5 милиона динара. Биће исплаћен у два дела - половина у готовом, а половина у 12 месечних рата, почев од јануара 2015. године.
Део тих пара новинари ће уложити у плаћање накаде за коришћење грађевинског земљишта и комуналних прикључака пошто ће ускоро, на преосталом делу плаца, уместо оронуле, саградити нову новинарску кућу од око четири стотине квадрата.
Новинар Јован Пантелић, поклонио је, тестаментом завештао своју кућу и двориште Удружењу новинара Србије. Право богатство, на прелепом месту, усред Врњачке Бање. Но, како то обично бива кад се сиротињи имовина поклони она се брзо у парлогу нађе па ту нико, ни као туриста годинама није навраћао а ни становао. Зграда је под теретом времена оронула, а плац се „смањивао”.
Преко њега су прошле улице, саграђен је један државни објекат... Истина, поклон није потпуно заборављен. Нино Брајовић је и са претходном локалном влашћу преговарао, а УНС је, у међувремену, прикупио сву документацију, доказе о својини.
- Ми то нећемо отуђити, поштоваћемо вољу хуманог колеге и нећемо из Врњачке Бање отићи, него ћемо ту, пошто смо договор са представницима општине постигли, саградити један објекат, понајвише уз помоћ донатора. Биће то простран и леп дом новинара, прес центар, неколико соба за одмор, а то је и била жеља изражена у завештању колеге Јована Пантелића - објаснио нам је Брајовић.
А, поменути Јован Пантелић, био је новинар још пре Првог светског рата. Рођен је у Београду 1876. године, а крајем 19. века сарађивао је у Београдском дневном листу, „Голубу”, „Звезди” , „Босанској вили”...
Пред почетак Првог светског рата постао је дописник француског листа „Матин” и са Браниславом Нушићем радио на оснивању Српског новинарског удружења. Често је тих година боравио и у Паризу и поред сарадње са поменутим француским листом отуда је био и дописник „Политике” од самог оснивања.
Са српском војском преживео је голготу преко Албаније, био је ратни извештач и отуда ширио истину о страдању српског народа.
На Конференцији мира у Паризу био шеф прес бироа српске делегације, а у родни Београд коначно се вратио 1924. године са супругом Жинет Гарније.
Њих двоје повремено су живели на имању у Врњачкој Бањи, које су купили за одмор.
Његова супруга Жинет, која је поживела до новембра 1971. године, поштовала је жељу супруга, па је то, пет година пре смрти, преточила у писани, судски оверен тестамент...
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.