Вести
12. 11. 2014.
Лидија Вучковић, координаторка Центра за људска права у Нишу
Држава дигла руке од заштите узбуњивача
Уместо да у Србији јача подршка и заштита узбуњивача, ствара се амбијент у којем они "могу рачунати" на одмазду и недостатак адекватне правне и друге сигурности.
Томе доприносе српске институције, али и недостатак адекватне подршке међународних донатора, који су спремнији да подрже козметичке пројекте типа "Бал на води" него да пруже суштинску подршку реализацији Стратегије за борбу против корупције и њеног Акционог плана, а пре свега јачању заштите "звиждача", каже за Данас Лидија Вучковић, координаторка нишког Центра за људска права, који се кроз низ пројеката бори против корупције.
Вучковићева оцењује да недавна одлука Уставног суда да правилник Агенције за борбу против корупције који се односи на заштиту особа које су пријавиле корупцију прогласи неуставним додатно доприноси томе да "и ово мало узбуњивача неће моћи да буде заштићено, а то ће произвести тешке последице не само по њих већ по читаво друштво".
Према њеном мишљењу, таква одлука има везе са комплетним односом државе и друштва према заштити узбуњивача, па посредно и са недавном препоруком Агенције за борбу против корупције да министар правде Никола Селаковић поднесе оставку или са штрајком адвоката.
Постало је важније, по ко зна који пут, "ко је овде главни" од потребе да се систем коначно оспособи за супротстављање корупцији, која је у Србији дубоко укорењена, и заштите грађани који имају храбрости да том злу конкретније пруже отпор. И будући закон о заштити узбуњивача, уколико његов нацрт не буде радикално промењен, неће допринети заштити узбуњивача, нити смањењу корупције у друштву, већ ће више служити да се "загуши" информација да постоји корупција.
Он у доброј мери поништава досадашњу каквутакву праксу заштите узбуњивача и негативно утиче на раст броја грађана који ће се усудити да пријаве злоупотребе.
Упркос чињеници да се Агенција за борбу против корупције углавном бави дугорочном превентивом корупције и да врло мало може да допринесе заштити узбуњивача, током 2012. и 2013. године шест пута је увећан број грађана који су од ње добили тај статус.
Предлог да се заштита узбуњивача са Агенције пренесе на судство, које је претрпано и својим основним послом, а до сада се показало неспремним за озбиљније "суочавање" са овом појавом, као и измене у самом поступку остваривања права на статус узбуњивача, представљају додатни удар на ефикасност борбе против корупције каже Вучковићева.
Она прецизира да је посебан проблем тужилаштво, које често није спремно да озбиљно истражи случајеве које им пријављују борци против корупције.
Све чешће се догађа и да су узбуњивачи изложени дугим судским поступцима који су директно или индиректно покренути од стране људи на чије су злоупотребе указали. Због такве неспремности државе и институција да се ефикасно боре против корупције, а при том заштите грађане који им у томе "помажу", њима су често једина заштита медији и невладин сектор.
Донатори, међутим, не препознају важност теме о правној заштити узбуњивача, нити њену повезаност са будућим законом о заштити узбуњивача. Они су, дакле, део проблема, а не решења.
До сада сам видела само један, заиста асистирајући програм USAID-а намењен судовима, али колико знам, он се завршава и нема наставак. Али зато све врви од финансирања округлих столова и сличних показних "слетова". Инертност, незнање и незаинтересованост за реалност су, дакле, широко распрострањени каже она.
Наша саговорница подсећа да узбуњивачи представљају освешћене и активне грађане који су спремни да јавно кажу каква треба да буде њихова држава, а то сада није. Они су директни актери партиципативне демократије. Недостатак системске или донаторске подршке таквим људима је блокирање грађана у процесу освешћивања. Не треба заборавити: Берлински зид су срушили грађани.
Да они то деценијама нису желели и хтели, тешко да би их ико у држави или изван ње на то могао одрживо мотивисати закључује координаторка Центра за људска права у Нишу.
Шта сад?
Један од случајева на којима је радио нишки Центар за људска права је заштита службенице Казненопоправног завода у Нишу Валентине Крстић, која је надлежним органима пријавила вишегодишње злоупотребе у својој установи.
Тужилаштво је у старту одбацило све њене наводе, без објављивања иједног разговора с њом, а против ње је нешто касније подигнута тужба за мобинг од стране особе која би могла бити повезана с тим и сличним злоупотребама. Крстићева је била изложена и другим притисцима и претњама.
Агенција јој је доделила статус узбуњивача, а у њену заштиту, када је била суспендована, стали су осим Центра и Агенција, заштитник грађана, повереник за информације од јавног значаја и ОЕБС. Крстићева је недавно још једном затражила статус узбуњивача пошто поједини службеници КПЗа на чије је злоупотребе указивала настављају да врше притисак на њу. Након одлуке Уставног суда она у суштини не може да добије никакву заштиту од стране Агенције.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.