Вести
10. 11. 2014.
Радионица о борби против насиља над женама одржана у Новом Саду
Утростручен број кривичних поступака
Укупан број поступака за насиље у породици, покренутих пред Основним судом у Новом Саду у 2014. години, је 138, што је готово три пута више у односу на претходну годину. Овакви подаци не морају нужно да указују на пораст насиља, већ могу да говоре и о порасту свести код оних који то насиље трпе.
Како је наведено током радионице на ову тему у Основном суду у Новом Саду, велики удео у креирању слике овог феномена у јавности имају медији.
У извештавању медија често су присутни одсуство емпатије са оним који трпи насиље, потом родни стереотипи, али и одсуство медијске етике, што се може видети у сензационалистичким насловима таблиода, као и у тзв. "садизму језика" навела је суткиња Апелационог суда Оливера Пејак Прокеш.
Према речима суткиње Основног суда у Новом Саду Јадранке Буљевић, ако новинари немају довољан степен едукације, многи проблеми око нас могу се посматрати популистички, што није добар приступ у решавању истих.
Значај ове радионице је да се медији ближе упознају о правном аспекту, како би се јавност тачно информисала. Ако новинари нису едуковани, проблеми се често гледају популистички, а не као животна чињеница и велики проблем. Суд се против насиља бори поступцима и изрицањем адекватних санкција.
Али исто су битни и методи лечења, јер изрицање санкције није довољно. Највише посла је на центру за социјални рад и на полицији истакла је она похваливши приручник за медије "Насиље у породици", који су направили организатори радионице, Основни суд у Новом Саду и Центар за социјални рад, уз подршку USAID-а.
Водич за медије је користан да би се употребљавали и користили адекватни термини и направила разлика између њих, као нпр "оптужен" и "осуђен". Ако новинари нису упознати са терминологијом, они понекад унапред доносе нетачне правне закључке у фазама поступка закључила је Јадранка Буљевић.
Према подацима новосадског Центра за социјални рад, 85 одсто жртава насиља у породици су жене, док је 94 одсто починилаца мушког пола. Руководитељка Сигурне женске куће Нада Падејски Шекеровић каже за Данас да се овом комплексном феномену мора приступати мултисекторски.
Веома је важно да у случају насиља реагујемо сви заједно. Ова радионица намењена је психолошким и правним аспектима тог насиља. Центар за социјални рад има примарну улогу за заштиту оних који су изложени насиљу, он располаже Сигурном женском кућом као специјализованим прихватилиштем за смештај жена и деце жртава насиља у породици, где се пружају сви облици заштите.
Она је почела са радом 2006. године, и за ових осам година забележен је значајни напредак, који је спорији у односу на друге европске земље. Прва сигурна кућа за жене отворена 1971. године у Лондону. Поступак је дуготрајан и комплексан, али је важно не одустајати казала је за Данас Падејски Шекеровић.
Последице насиља над женама могу бити медицинске, социоекономске, правне и психолошке, а порука са радионице говори да се тишина о насиљу мора прекинути. Колико је стадијум у решавању овог проблема у Европи напреднији него у Србији, говори пример из француског законодавства, где је уведен појам "синдром тучене жене"(слично ПТСП-у, прим. аут), који ослобађа жену која убије онога чије доказано насиље трпи.
Неопходна нулта толеранција
Што се законског оквира тиче, он је адекватан, али је питање његове примене, што је изузетно важно. Битно је имати нулту толеранције на насиље казала је Нада Падејски Шекеровић, која руководи Сигурном женском кућом.
Ближи сродници да сведоче о насиљу
Суткиња Основног суда у Новом Саду Јадранка Буљевић навела је да се судови против насиља над женама боре применом стратегије Покрајинске скупштине, али и залагањем за примену Истанбулске конвенције и додаје да би законодавство морало да буде промењено у примерима где су ближи сродници ослобођени сведочења у случајевима породичног насиља, а све то због лакше доказивости насиља.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.