Вести
09. 11. 2014.
Мала невеста као мала сирена
Канцеларија УНИЦЕФа у среду је организовала конференцију Комуникација са децом ТВ програми за децу у Србији".
Оно што се чуло на овом састанку још једном је потврдило тужну чињеницу да је програм за децу одавно постао само декларативан.
Између теорије и праксе зјапи рупа дубока до Кине, коју је врло тешко попунити у атмосфери у којој се комерцијалне телевизије без икаквих скрупула и ограничења такмиче за гледаност с јавним сервисима, сувише усмереним на дневнополитичке теме да би их интересовале маргиналне телевизијске групе, међу којима су и млађи од 16 година. Канцеларија УНИЦЕФа и Удружење новинара Србије урадили су опсежну анализу на ову тему.
На први поглед, заступљеност дечијег програма у укупној понуди прилично је велика и износи 31,34 одсто. Међутим, проблем је у томе што се највећи проценат дечијих емисија везује за такозване викенд блокове, најчешће испуњене цртаним филмовима који се емитују један за другим, а потом крећу теленовеле, па „Малу сирену" замени „Мала невеста".
Иако бројчано прилично заступљен у шеми, програм за децу до те мере је маргинализован да га на националним телевизијама практично има само у јавним сервисима Србије и Војводине, које једине имају и уреднике дечијег програма. Нарочито је тужна слика на Хепи телевизији, која је од искључиво дечије телевизије постала телевизија без деце. У односу на прошлу годину, Б92 има дупло више дечијег програма. али Пинк дупло мање („Пинкове звездице" нису дечији програм), емитујући само једну дечију емисију и то снимак. На националним каналима највећи део дечије домаће продукције емитује се на два јавна сервиса, а најмање емисија има за најмлађу децу.
Овај пропуст донекле исправљају кабловски емитери, са специјализованим дечијим каналима, али им зато недостају емисије за старију децу. од 11 до 14 година. Не чуди зато да се деца после десете године окрећу програмима који нису прилагођени њиховом узрасту, међу којима су најпопуларније ТВ серије. А кад смо већ код избора програма, треба рећи да три четвртине деце само бира шта ће гледати, а половина родитеља не зна шта им деца гледају преко дана. Још је тужније то што исти проценат деце телевизију гледа више сати дневно.
Новинарка Драгана Пејовић истакла је да деца одлично умеју да препознају квалитетан програм и да тачно дефинишу шта је то што им недостаје само нема ко да те жеље и оствари. Уместо бројних реприза и бескрајних цртаних филмова, малишани би волели да гледају емисије о природи, спорту, животињама, уметности, као и квизове и интерактивне емисије, којих уопште нема на нашим телевизијама. Нажалост, програми попут „Музичког тобогана", „Коларићу панићу" и „Коцкице" више се не производе.
Има и ко да их прави, и ко да их гледа, само нема ко да их плати, изгледа. Лакше је пустити некакву ,Доњу Јадиковку", и покрити се ушима уз изговор да деца уче шпански. турски и хинду.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.