Вести
07. 11. 2014.
Оља Бећковић: Батињање мозга на максималном убрзању
Девет недеља је прошло откад нема емисије Утисак недеље.
Данас, као и првог дана дана нема одговора шта је са том емисијом. За ових девет недеља имали смо два протеста испред зграде телевизије Б92, неколико интервјуа ауторке емисије, неколико саопштења Б92 али званичног одговора нема. Утисак недеље је емисија коју мислећи људи нису пропуштали.
У неком свом ранијем тексту сам је упоредио са Агором, тргом на коме су слободни људи расправљали о стварима које се тичу општег добра заједнице. Тако је и било. Више од две деценије. Неки су је волели, неки критиковали, поједини и презирали али су је гледал
и.
Лично, нисам пропуштао. Сматрао сам то грађанском дужношћу. Наравно, кад сам мислио да је требало критиковати, критиковао сам.
Случај са Утиском, опет лично, а надам се да многи деле то мишљење, је случај српских медија. Генерално. То је тема ЗА медије а не против. То је тема слободе. Зато ми је било важно да сазнам шта је са Утиском.
Пошто сам мањкао са информацијама позвао сам Ољу Бећковић да се распитам. Рекла је: чекамо одговоре.
Предложио сам да, ако хоће, буде мој гост блогер.
"Волим питања, питајте и слободно све објавите", рекла је.
У уторак (4.новембар) ПГ Мрежа и Ви обавестили сте јавност да сте позвали председника Борда директора ТВ Б92 Верана Матића, извршног директора Стефаноса Пападопулоса и директорку корпоративних и регулаторних послова Антена Групе за југоисточну Европу Мању Грчић да 9. новембра гостују у емисији "Утисак недеље". Шта су вам одговорили? Хоће ли доћи?
До сада имамо само одговор директорке корпоративних и регулаторних послова Антена Групе за југоисточну Европу Мање Грчић да, наравно, неће доћи. Истина, тај одговор није стигао нама, али јесте објављен у службеном гласнику Информер, што свакако има већу специфичну тежину.
Како сте их контактирали, телефоном, званичним дописом? Питам Вас то јер можда још чекате одговор неког од њих?
Имам утисак да се све врти око тумачења и употребе речи наравно. Наравно да смо послали званични допис. Наравно да смо очекивали и да још увек очекујемо одговор. Наравно да такав позив не бисмо упутили да немамо важећи уговор. Наравно да верујемо да и Б92 и ПГ Мрежа дугују јавности одговор на питање: Ко је забранио Утисак недеље? Утисак је да са друге стране седе људи који супротно од нас мисле да, наравно, не треба да одговоре, да, наравно, немају обавезу поштовања уговора, да, најнаравније, морају заувек да сакрију одговор на питање: Ко је забранио Утисак?
Ви сте овај позив упутили у уторак али док вас сад нисам позвао нисам успео нигде да чујем, видим или прочитам информацију шта је било са одговорима на тај позив. Нисте се јављали колегама или вас нико није звао?
Наравно да ме нико није звао, наравно да та вест скоро да није видела светлост штампаних издања, а шта је у свему томе наравно, ја наравно, не разумем. Могу само да замислим тријумф креативних директора овог пројекта дератизације слободног мишљења. Замишљам их како дижу чаше у вис, куцају се, а док се гледају у очи, један другом намигују: 'Шта сам ти рекао, ајде кажи, јесам ти реко, трајаће две три недеље и bella ciao, музика, дођи вамо, знаш ону bella ciao, уахахахаха...' Наравно да су све унапред знали. И ко смо. И какви смо. И колико нас је.
Кад су НУНС и УНС а касније и ПГ Мрежа позивали грађане да дођу на Утисак испред зграде Б92 био је поприличан број људи. Било је реакција и на друштвеним мрежама али како време одмиче све мање имамо информација али и све мање интересовања. Дуго сте у овом послу па сигурно знате одговор зашто делује да су људи огуглали, уморни, прилагодљиви...? Или нису ништа од побројаног већ им треба неко да их позове, усмери, покрене?
Људи су убијени у појам. Док о томе нису имали појма, још су се батргали. Ако погледате шта се све десило протеклих месец дана, а шта ће бити сутра и прекосутра, јасно вам је зашто не сме да постоји Утисак недеље. Батинање мозга се окренуло на максимално убрзање. Где год да се окренете, вришти понижење. Погледајте јучерашње заседање Одбора за културу, само првих десет минута, довољно је. Немамо ми више снаге ни да будемо увређени, само понижени. Убијени у појам. Некад смо се бавили високим расправама, што сам ја испадао будала да плаћам претплату, а сад ником ништа. Данас је питање што сам ја испадао будала и прао зубе и руке. Све је толико упроштаћено, да и на расправе о плагираним докторатима гледамо с носталгијом на давна времена кад нас се још нешто тицало.
За оно време кад су се рађали нови медији као аргумент кажу како онда је било новца од донација споља. Али у неком од прошлих бројева Времена професор Владета Јанковић нас подсети на пример професора који су рекли "не". Дакле, они су у једном тренутку били на улици. Зашто данас интелектуалци ћуте или ако и проговоре имамо унисоно мишљење?
Извините што ћу то рећи. То је зато што данас више нема никакве наде. Кога се више тиче шта је рекао Владета Јанковић, поред живог Зорана Бабића. Неће бити да нисмо одговорни за то. Много смо енергије и глупости уложили у рушење сваког ауторитета. Интервју професора Јанковића је доживљен као нека комета која се јавља на сваких 100 година. Мало је фалило да га читамо са оним наочарима с којим смо дочекивали помрачење месеца. Газили смо многобројне јанковиће, а заливали разне басаре, сад смо ту где смо. У име које будућности, вере и наде се данас говори "не"? Некад смо протестовали против Милошевића, у име будућности наше деце. Данас знамо да нам деца имају будућност само ако их упишемо у СНС. Друге будућности нема на видику.
Није мали број оних кој мисле да све почиње од слободних медија. Такође, има и они који неће овакве медије какви су данас, али личи да би више од слободних волели своје медије. Неки рез се мора повући. Како?
Слободни медији су слободни људи. Предлажем Царски рез.
После седам недеља ваш адвокат Драганић је објавио да је од правног заступника Б92 добио одговор да је та телевизија и званично решила да раскине уговор и позив на разговор о раскиду. Јесте ли раскинули уговор или он и даље важи?
Јуче сам била позвана на заседање Одбора за културу. Тражила сам гаранције да ће се делити шећерна вата, пошто је то, од како знам за себе, било једино што сам волела у циркусу. Гаранције су изостале, нисам отишла, али сам гледала. Баш ме је било срамота. Није тамо било ниједног посланика, ниједног новинара који је говорио лажи о мени, а да није знао да не говори истину.
Истина је да Уговор није раскинут. Важи до марта месеца. У том обавезујућем папиру јасно пише да се емисија емитује на основном каналу, а да Б92 има право да је репризира на инфо каналу. Никаквих неспоразума око цене емисије није било. Никада као разлог за промену уговора није поменут пад гледаности или неисплативост. Напротив, нуђена ми је значајно већа цена да пређем на медијски непостојећи инфо канал. Никада нисам добила одговор како је могуће да приватни власник има интерес да плаћа а да не зарађује. Такве пословне одлуке се по мом најдубљем утиску доносе само под политичким притиском. Сигурна сам да Мања Грчић о томе зна много више од Верана Матића - ко је звао, колико пута, кад и шта је тражио.
И добро, да сте неки од ваших гледалаца који се јави и мора кратко и ефектно да одговори шта је са емисијом Утисак недеље, ваш одговор би био?
Тврди се да емисија није забрањена, знам да уговор није раскинут,ако је веровати умрлицама у Политици, нисам умрла,
Зашто онда нема Утиска?
За крај, ево да украдем идеју из једног текста Теофила Панчића, хоћете ли можда позвати господу Кирбија, Давенпорта и Вилхелма као госте у емисију? Било би занимљиво видети хоће ли пристати да дођу. А још више шта ће рећи кад не будете имали где да их примите. Зар не? Или да их позовете да разговарате на улици?
Можда је и премијер украо ту идеју од Теофила Панчића. Чујем да ме упућује да се обратим ЕУ, пошто је власник њихов члан, па да тамо потражим правду. Радије бих позвала премијера, министра правде, министра културе и информисања. Врло ми је чудно што су изостали са протеста испред Б92. Шта би био јачи доказ да немају никакве везе са забраном емисије, него да су дигли свој глас за поштовање закона државе Србије и право на рад по важећим уговорима.
Коментари (4)
Остави коментар11.11.
2014.
anonimni
Anonimni, vi koji ni ime svoje nigde ne smete da napišete, vi koji za ceo život jedan pristojan tekst niste napisali, ni bilo šta drugo, nemate pravo o Olji Bećković ni reč da kažete, a pogotovo ne u množini. Rekla bih, sram vas bilo, ali vi ni srama nemate jer ste NIŠTA.
ОдговориOlji želim ...ne znam ni šta da joj poželim jer je ovo užasno vreme koje čine neljudi. Nema novinarstva, nema kolega, nema ljudskosti ni elementarne pristojnosti.
Jednostavno, fali mi Utisak.
Olja, nadam se da još imaš prijatelja koji te pozovu i želim ti da opet radiš Utisak.
11.11.
2014.
Батињање мозга
Зар није, драги пријатељу Нино, батињање мозга што нисте објавили мој јучерашњи осврт на госпођино "батињање мозга" и ћер, ћер, ћерање. У животу од када пишем, а пишем 40 година, нико ме није тако цензурисао, лажем само ми Политика није дала да приђем.
ОдговориСрећан празник и Рамин боравак.
Као дугогодишњи дипломата и новинар, такво понашање нисам регистровао. Сећам се када је Буш био у посети Кини (затекао сам се у Пекингу). Прва реченица му је била о смртним казнама ( управо тих дана у Кини је повјешана група дилера наркотика) и људским правима. Председник Кине му је дословно рекао: "Господине председниче, чека вас ваш авион на писти". Буш се шокирао, јер је Кинез кренуо да прекине његов тек започети боравак. Није му више пало на памет да спомиње људска прва. До јучерашње свињарије није требало да дође, да унесрећена Србија има амбасадора и дипломате у Тирани. Прије посјете договоре се (оквирно) изјаве , а да не говор да се размијене саопштења за штампу. Али то више не вреди за Србију. У дипломатији (у МСП -у и ДКП-ма) је велики распад и скандали.
10.11.
2014.
aman vise
Molim vas poštedite nas lupetanja uvredjene gospodje, kojoj se izmakla masna tezga i način da leči svoje frustracije. Ne interesuje nas šta misli o pranju ruku ili medijima. Dosta više. Ako je tako sposobna, ovo je slobodna zemlja, neka izvoli da se dokaže na novom mediju. Toliko.
Одговори10.11.
2014.
Gora i miš
Olja, nesrećna što je isparila sa TV ekrana, pokušava, bez uspeha naravno, da iz temelja rastrese srpske gore i planine. Trebalo bi, konačno, da uvidi da će njeni napori da se vrati na TV, proći u znaku one narodne - Tresla se gora rodio se miš.
Одговори