Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Вести
31. 08. 2009.
Сад је готово...
Милош Васић
Ако се не деси неко чудо - а чуда се не догађају кад треба, драги читаоче - кад ова белешка буде у твојим рукама Скупштина ће пред собом имати Предлог закона о информисању. Ако и када дође до гласања, пазите јако добро ко је како гласао: требаће вам за будуће изборе.
Понадао сам се да нећу морати још о овоме, али случај се одмотавао и даље у лошем смеру. Прво је Хелсиншки одбор Србије подржао овај законски предлог, незграпно и надасве непромишљено; нагађам зато што су поверовали да ће се тако утерати у ред они који их пљују из навике, као беспомоћну жртву за коју ловостаја нема. Можда ће тако и бити, али цена је превелика за тако мало олакшање - ако олакшања буде, у шта нисмо сигурни.
Хелсиншки одбор требало би да буде последњи који би подржао овакве промене закона, јер се оне противе темељним начелима Хелсиншке повеље и утиру пут примени цензуре. То је једино важно; свака краткорочна приватна корист од ових промена закона скупо ће нас коштати, али то један део либералне и демократске јавности никако да схвати.
Хајде да се не фолирамо више! Они који подржавају ове законске промене мисле да ће тако ућуткати распомамљене, гнусне и одвратне лажљиве таблоиде који им иду на живце, вређају их и клевећу некажњено. Јесте: те штампане ствари такве су и још горе; иза њих стоје озбиљне политичке и финансијске снаге са ослонцем на иностранство (ово и оно подједнако); на реваншисте, на клептократске структуре које треба да заштите своје инвестиције, да нашкоде конкурентима, да легализују своје пљачкашке профите и проперу их.
Реч је, дакле, о политици, незаваравајмо се. Ако се сложимо око те једноставне полазне тачке, неки закључци следе логички нужно. Та борба не води се на законодавном пољу, него на политичком: аргументима и полемиком у јавности. Покушај да се политички противник ућутка променама закона указује на нечисту савест и на прљаве руке. Ако сте чисте савести и руку, изађите на црту и борите се: реците им јавно шта их спада, препирите се поштено и са истином у руци и нећете бити поражени. Можда не победите, али сте остали чистога образа.
Али изнад свега не чините компромисе на црти мањег отпора, не подлегните искушењу савезништва са мањим (а тренутно корисним) злом. Лењост духа је порок, као и свака друга лењост; још је и гора, јер угрожава бесмртну душу, али то је већ ваш интимно приватни проблем у који ја улазити нећу из разлога елементарне пристојности.
Онда је моја дугогодишња драга пријатељица и моја председница Надежда Гаће осетила потребу да реагује на мој прошлонедељни очајнички вапај на овом месту. Нисам био импресиониран; ваљда сам се ја нејасно и конфузно изразио, допуштам; не знам, али моја порука очигледно није била схваћена.
Најновији развој догађаја, плашим се, даје ми за право. Јуче, у недељу, појавила се славодобитна вест да су се Г17 и ЛДП споразумели око компромиса у вези са променама закона о информисању. Тога смо се и плашили. Као, сада ће гејови одустати од ионако скандалозних захтева, а ЛДП ће подржати тако измењен предлог. А да ли је - и колико - измењен у битним одредбама? Није. И - што јенајбитније! - је ли било речи о новелама кривичног закона, које су подједнако опасне по слободу говора? Није.
Уместо уверавања да ће елементарне слободе говора и штампе бити сачуване и заштићене, добили смо мутаву причу о томе како ће се кривично другачије третирати „случајне погрешке“ од „намерних кампања“ (није баш тим речима, али то је то). Е, то смо купили у замену за епохалну компромитацију професије и савести. Како ја да верујем Чедомиру који верује Млађи? ОК: ја сам глуп, ја не видим ширу слику, ја не разумем политику која је, је ли ,„уметност могућег“.
Ја само видим да ће ове промене закона о информисању и кривичног закона дубоко угрозити новинарску професију и увести цензуру. Ја такође видим да ће одвратни таблоиди остати недирнути, јер иза њих су веће паре него што ми из поштених медија можемо и да замислимо, а и јачи интереси.
Јевтини утешни звуци који до нас стижу из тренутне власти - да се то односи на Њих, а не на Нас - нису никаква утеха: закони важе за све подједнако, као што ће се видети чим неко други на изборима узме извршну власт, што се овој нашој веселој коалицији сада чини немогућим. Е, па могуће је и замисливо је и све је вероватније ако овако наставе. А онда ћемо добити чувени одговор: па то су закони које су „ваши“ донели; зашто се сада буните, подржали сте их. Тако нам и треба кад смо се преварили да помислимо како је неко, било ко, „наш“. Не, нико није „наш“; наш је једино и искључиво јавни интерес. А ти, драги читаоче, укључи директни пренос седнице Народне скупштине и памти добро то што ћеш видети.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.