Вести
06. 11. 2014.
Борба за слободу на интернету
Годину дана након Сноуденових открића, дискусија о безбедности и слободи на интернету улази у наредну фазу. На једној конференцији у Бону разговарало се управо о томе, али решења за проблеме нема баш много.
Роберт Хениген, шеф британске тајне службе GCHQ, у коментару који је написао за „Фајненшел тајмс“, оптужио је америчке технолошке фирме да затварају очи пред злоупотребама њихових услуга, и да не сарађују довољно блиско са службама безбедности. Седамнаест месеци након открића Едварда Сноудена о монструозној пракси свеобухватног надзора дигиталне комуникације од стране америчких и британских тајних служби, чини се да је нови шеф GCHQ вољан да преузме иницијативу и сам одреди правац дискусије. „Право на поверљивост никада није било апсолутно право“, написао је Хенигенс и пребацио Сноудену да је својим открићима подржао терористе.
Случај је хтео да је текст изашао баш у понедељак (3.11), на дан када је скоро 800 километара даље од спокојног Челтенхема где је седиште GCHQ, у исто тако спокојном Бону, у ексклузивном кругу, дискутовано о конфликту између интереса безбедности и заштите података, између приватне сфере и надзора, између кибернетичког криминала и техничких мера заштите.
Прислушкивање – претња за демократију
Дојче телеком и Минхенска конференција о безбедности су по трећи пут организирали Самит кибернетичке безбедности. Конференцији одржаној у наизглед футуристичкој конференцијској сали у бонској централи Дојче телекома, присуствовало је око 180 високорангираних учесника из политичког и економског живота. Организатори су посебну пажњу посветили широком спектру учесника на подијумским дискусијама: Тако је један од учесника био представник GCHQ, као и Бен Вајзнер који ради за амерички Савез за заштиту грађанских слобода и уз то је један од адвоката Едварда Сноудена. Вајзнером закључак је следећи: способност за масовно шпијунирање је, дугорочна претња слободном друштву и демократији
У Бону се могло осетити колико су дубоке трагове оставила Сноуденова открића и скандал око NSA на информатичку браншу, односно колико је поверење – уништено. А поверење је оно од чега живи комплета IZ-сектор. Скоро две трећине водећих немачких менаџера сматра да је неопходно створити европску алтернативу за највећа информатичка предузећа из САД, наводи се у Извештају о кибернетичкој безбедности објављеном током одржавања бонске конференције.
Одговор шефа Телекома Тимотојса Хетгеса на масовно шпијунирање података је следећи: он својим потрошачима обећава да подаци више неће напустити Немачку уколико су пошиљалац и прималац у Немачкој.
На Едварда Сноудена у Бону је подсетио и Енди Мелер-Магун, бивши портпарол Хаос компјутер-клуба и информатички савјетник. Сноуден је јасно показао колико је важно шифрирање података, реако је Магун и при том није пропустио прилику да помене случај фирме RSA. Та фирма је, према медијским наводима, у замену за десет милиона америчких долара, омогућила да NSA има приступ њиховим шифрираним програмима. Магун је зато затражио независно сертификовање за таква шифрирања како би се такви пропусти постали транспарентни за кориснике.
Милион напада дневно
Конференције о кибернетичкој безбедности живе од застрашујућих сценарија. У том смислу, домаћин конференције Тимотојс Хетгес је већ на почетку заседања имао шта и да понуди: Немачки Телеком бележи дневно милион напада, рекао је шеф Хетгес. Он је изнео још неке статистичке подате: девет од десет немачких фирми је 2014. године регистровале нападе „споља“, штета од кибернетичког криминала широм света износи годишње 575 милијарди америчких долара, навео је Хетгес позивајући се на студију Центра за стратешке и међународне студије из Вашингтона.
Волфганг Ишингер, предсједавајући Минхенској конференцији о безбедности, се на примеру Украјине осврнуо и на геополитичку димензију проблема: „Рат се, као средство политике, вратио у Европу. Једна његова димензија јесте и кибернетички простор“.
С обзиром на чињенично стање, тема кибернетичка безбедност у међувремену је препозната међу водећим менаџерима предузећа, а стигла је и уходнике политичке моћи. То није увек било тако. Ко још није чуо за анегдоту о политичарима или шефовима фирми који су технички толико необавештени да им њихове секретарице штампају електронску пошту и остављају им на столу? Та генерација је до сада ипак у највећем броју одступила. Самосвест о ризицима дигиталног света у последних година драматично је порасла, констатовано је у Бону. Ипак, та констатација мора се допунити: исто толико је порасла и зависност модерног индустријског друштва од функционалне и безбедне информатичке инфраструктуре.
Ко је највећа опасност?
С погледом на тзв. „Интернет ствари“ (Internet of Things – IoT) и растуће умрежавање продукционих процеса кроз „Индустрију 4.0“, Brigite Cipris, парламентарна државна секретарка у немачком Министарству привреде, дошла је до суштине ствари: „У свету у којем је сваки шраф 'паметан' (smart), расте и безбедности ризик“, поручила је бивша министарка правосуђа.
Остаје нејасно ко представља највећу опасност: тајне службе као што су NSA, GCHQ или BDN, кибернетички терористи који позивају на дигитални џихад или високоорганизоване и специјализоване криминалне банде?
Или од безбрижност потрошача – односно, како је то на крају дискусије помало резигнирано и слежући раменима рекао шеф Телекома Хетгес: „И најсигурнији кључ је бескористан ако се налази пред вратима, испод отирача“.
Коментари (2)
Остави коментар07.11.
2014.
Propast ITU i neizvesna buducnost Interneta
Danas, 7. novembra 2014. Konferencija opunomocenika Medjunarodne unije za telekomunikacije (ITU), ukljucujuci i ITU, potpino su propali, verovatno zato sto ce se iduce godine proslavljiti 150 godina od osnivanja ITU. Osoblje Unije nije bio u stanju da sacini cak ni sadrzaj Zavrsnih akata (http://www.itu.int/en/plenipotentiary/2014/Documents/final-acts/pp14-final-acts-en.pdf). Strasno! Ko je ovakav kraj mogao da zamisli pre 40-ak godina?
ОдговориPosle ovakvog neslavnog zavrsetka ITU, borba za slobodu na Internetu i buducnost Interneta krajnje su neizvesni.
06.11.
2014.
Pitanja javne politike vezane za Internet
Ostao je jos jeda dan do zavrsetka Konfererencije opunomocenika Medjunarodne unije za telekomunikacije - ITU 2014 (http://www.itu.int/en/plenipotentiary/2014/Pages/default.aspx), a na dnevni red ove konferencije nije stavljeno ni jedno pitanje javne politike vezane za Internet, ukljucujuci kibernetsku bezbednost. O ovoj vaznoj konferenciji nema ni pomena u ovom tekstu DW niti u nekom domacem mediju. Zasto, ako je bivsi generalni sekretar ITU ranije izjavio: "Internet je globalno javno dobro"? (http://www.itu.int/en/osg/Pages/statement-march2014.aspx).
ОдговориDanas, 6. novemba 2014. na pomenutoj internet stranici ITU mogu se naci, pored Zavrsnih akata Komferencije opunomocenika (Busan, 2014) - Odluke i rezolucije (http://www.itu.int/en/plenipotentiary/2014/Documents/final-acts/pp14-final-acts-en.pdf), i sledeca interesantna saopstenja za stampu:
- "International community commits to Global ICT Agenda for 2020" - http://newslog.itu.int/archives/720,
- "ITU and Internet Society collaborate to combat spam" - http://newslog.itu.int/archives/719.
FINAL ACTS
OF THE PLENIPOTENTIARY CONFERENCE
(Busan, 2014)
_____________________________
Decisions and resolutions
http://www.itu.int/en/plenipotentiary/2014/Documents/final-acts/pp14-final-acts-en.pdf