Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Где цензуру види власт, а где опозиција
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

06. 11. 2014.

Аутор: Јелена Попадић Извор: Политика

Где цензуру види власт, а где опозиција

Укидање емисије „Утисак недеље” био је повод да Весна Марјановић (ДС) два пута у октобру покуша да сазове седницу Одбора за културу и информисање о медијским слободама.

 

Седница ће се одржати тек данас, из трећег покушаја, иако је Марјановићева председница овог тела, јер су се посланици СНС претходна два пута успротивили њеној намери. Као одговор на опозиционе тврдње о цензури, посланици напредњака затражили су да се цензура анализира на примеру Иштвана Каића, сарадника Института за јавну политику Владимира Бебе Поповића.

Наиме, Каић је од скупштине затражио помоћ јер ни у „Политици” ни у „Данасу” није успео да објави текст „Политичке игре Оље Бећковић”, а изнео је и своје огорчено противљење акцији УНС-а под називом „Вратите нам 'Утисак'”, јер је то, по њему, „активно обмањивање јавности”.

Иштвана Каића, који није новинар, на данашњу седницу позвала је Српска напредна странка јер је, како каже посланик Владимир Ђукановић, оставио значајан траг и печат у јавности својим ауторским текстовима, делом објављених у „Политици” и „Данасу”, листовима у којим наводно трпи цензуру. (У међувремену је Каић пријавио и цензуру коју је доживео од агенције Фонет, која је одбила да објави његово писмо протеста против Зорана Живковића, а у заштиту породице Александра Вучића.)

Након што су прошле седмице осујетили још један покушај сазивања седнице Одбора за културу, оптужујући Весну Марјановић да „прави циркус” од парламента, посланици СНС су на данашњу седницу, осим Каића, позвали још тридесетак новинара.

- Непосредан повод за овај скуп је тврдња председнице Весне Марјановић да власт избегава полемику око цензуре која постоји само у њеној глави. Позвали смо све новинаре који се жале па нека изнесу своје мишљење, реалне чињенице и проблеме које евентуално имају - изјавио је Ђукановић јуче за наш лист додајући да ће се борити свим силама да протокол буде сведен на минимум и да медијски радници добију реч.

Поводом Каићевог писма, Љиљана Смајловић, главна уредница листа „Политика” изјавила је да се нада да Српска напредна странка има бољег сведока од Иштвана Каића за тврдњу да „Политика” цензурише и забрањује другачија мишљења.

- Господин Каић је у нашем листу у последњих седам месеци објавио осам чланака са више од стотину хиљада словних знакова, и то углавном на негодовање читалачке публике, како стручне тако и лаичке. Редакција се на та негодовања није обазирала јер се „Политика” држи принципа да јавност има право да зна и за ставове који не припадају већинском току мишљења и не годе свима. То се зове плурализам. Али то што објављујемо сва мишљења не значи да објављујемо и сваки текст који стигне у редакцију. „Политика” није лист који се уређује притиском из политичке странке, парламента или невладиног сектора. Лажне оптужбе о цензури у „Политици” неће нас присилити да мењамо начин рада - истакла је Љиљана Смајловић.

На седницу Одбора СНС је позвао и министра културе Ивана Тасовца, заштитника грађана Сашу Јанковића, уредника „Печата” Милорада Вучелића, уредника „Информера” Драгана Вучићевић и уредника Б92 Верана Матића, власника „Курира” Александра Родића, уредник РТС-а Ненада Стефановића, као и председнике новинарских удружења.

Насупрот њима, демократе су на своју листу позваних ставили 70 особа: Ољу Бећковић, Југослава Ћосића, Александра Тимофејева, Антонелу Риху, Драгољуба Жарковића, Љубицу Гојгић, Предрага Сарапу…

Оља Бећковић је већ изјавила да неће доћи на скуп јер јој списак званица указује да ће се све претворити у својеврсни вашар. Да ли ће позвани медијски радници имати право на реч још се не зна јер Весна Марјановић, председница одбора, истиче да предност имају посланици, министар и представници еснафских удружења. Сутрашњој расправи о медијским слободама присуствоваће и Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а , који истиче да у Србији тренутно не постоји ниједан опозициони медиј, а владају цензура и аутоцензура.

- То што се маше „Таблоидом” Милована Бркића као аргументом за постојање опозиционог листа наноси више штете српском новинарству него Александру Вучићу, каже Обрадовић, додајући да су опозициони медији постојали чак и у време Милошевића. Критика власти може се чути, како каже Обрадовић, у појединим медијима, али те критике нису упућене премијеру Вучићу, већ углавном његовим сарадницима или председнику Томиславу Николићу. Актуелни премијер гостује искључиво у телевизијским емисијама у којима се не суочава са политичким неистомишљеницима нити одговара на „незгодна” питања.

Последња пут премијер је био изложен непријатним питањима у „Утиску недеље” - изјавио је Обрадовић јуче за наш лист истичући да актуелна власт није једини кривац за данашње стање слободе медија. Према његовим речима Вучић је затекао овакав начин рада медија који је „учинио бруталнијим него што је био”.

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси