Вести
04. 11. 2014.
Власт и стварност
Око 200 египатских новинара одбацило је недавну објаву уредника новина који су обећали готово слепу подршку држави и забранили критиковање полиције, војске и правосуђа.
Код нас је ситуација нешто другачија, јер се гушење слободе медија ради постепено и у тајности.
У последњих пар месеци, под разним изговорима, укинуто је неколико емисија које су неговале политички дијалог, односно слободну размену мишљења о питањима и темама важним за друштво: „Утисак недеље“, „Проблем“, „У центру“. Емисија „Кажипрст“ на Б92 је неутралисана тако што је из свог дугогодишњег термина на који су гледаоци навикли, пребачена у вести од 16 часова.
Претходно је ауторкама било понуђено да се емисија снима, а не да иде уживо, јер телевизијски студио као нема могућности за емитовање уживо. Ако у све то увежете да на медијској сцени данас имате само државне медије и таблоиде, пар њих је под државном контролом, мирне душе може да се каже да је лист Данас остао једини независан медиј у Србији.
Кад немате полемику у јавности, то је јасан знак да власт није у стању да поднесе стварност.
Ако власт није у стању да поднесе стварност, ма колико је таблоиди бојили у ружичасто, онда то значи да власт нема одговоре на проблеме становника Србије. Ту се убацује трачак стварности, пошто реконструкцију владе имамо на шест месеци. Никад није било више штрајкова просвета, полиција, здравство и на крају адвокати који држе у блокади целокупно правосуђе већ скоро два месеца, без изгледа да ће се стање нешто поправити.
Никад више афера, медијских оптуживања, препуцавања, прозивки, медијских хапшења...
Ово што се дешава данас у Србији нема везе са европским путем нити са подршком коју властима дају европски званичници. То је једноставно схватање демократије које има актуелна власт.
Нису се ни њени претходници могли подичити претераним демократским деловањем. Било је ту жестоког правног насиља, отимања посланичких мандата, сумњивих одлука, злоупотреба власти и медија, као и притисака на исте, нарочито економских.
Шта хоћу да кажем? Ова власт једноставно нема демократски потенцијал који је потребан Србији у овом тренутку. Реално, нема је ниједна странка у Србији, јер су све домаће странке базиране на лидерству, односно на једном човеку. Одатле и оваква медијска ситуација.
Ако нема јавне полемике око важних питања једног друштва, онда то значи да су медији под потпуном контролом власти, која онда преко њих пројектује своју слику стварности. А наша стварност није нимало ружичаста. Друштво је у стању сталне тензије, вештачки изазване политичке напетости. Очекују се реформски потези већ скоро три године, бољи живот само што није, али да се стрпимо, сад ће инвеститори да нагрну са свих страна као скакавци, а ми без одбране.
И онда упс смањивање пензија, упс оде ЕПС, упс оде Телеком... За то време, између слављења ратова, парастоса убијенима, комеморативних свечаности (!?), парада са застарелом војном опремом, са телевизора нас бомбардују виртуелни пројекти.
Па шта је то ако не виртуелна стварност?! Једна је стварност у којој живи власт, а друга у којој живи народ. Нема додирних тачака.
У том хаосу који сама држава ствара да би лакше манипулисала профитирају једино политичке касте и њихови тајкуни. Народ и даље ропће. Можда најсликовитији пример каква је медијска слика Србије у овом тренутку најбоље показује гостовање двојице министара правде и полиције, на Студију Б.
Ваљда је то била она емисија која је заменила Сарапин „Проблем“.
Један пева, други отпевава. Ништа није спорно, нема незгодних питања. Мед и млеко теку, идила. И сви су победили. Као што из извештаја РТСа о инциденту када је бројним упадицама прекинуто премијерово предавање у Лондону. Из тог извештаја једино можете да схватите да се инцидент десио, али не и какав. Оно што је новинарима било најважније јесте да је премијер на крају победио!
Снимак тог инцидента је касније избрисан са свих друштвених мрежа. Пише не постоји. Да закључимо. Очито је пропаганда оно што власт жели. Као што се зна, пропаганда замагљује стварност. Проблем са стварношћу је што кадтад исплива на површину.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.