Вести
03. 11. 2014.
Недим Сејдиновић, председник Извршног одбора Независног друштва новинара Војводине
Обрачун власти са адвокатима
У односу медија и правосуђа у Србији огледају се не само слабости медијске сцене и крхкост правосудног система већ и читав низ других друштвених и политичких девијација.
У Србији од 10. септембра траје штрајк адвоката, односно адвокатских комора због драстичног увећања паушалног пореза, али и Закона о јавном бележништву, који је, према коморама, неуставан и озбиљно угрожава положај адвоката.
Ни после месец и по министар правосуђа Никола Селаковић није успео да нађе заједнички језик са штрајкачима, па је употребио стари рецепт за решавање проблема, медијску кампању.
У питању је скоро класична показна вежба медијског обрачуна са независним институцијама какве су адвокатске коморе, уз веома жестоке оптужбе да адвокати заправо блокирају правосуђе како тајкун Мирослав Мишковић не би био осуђен.
Медији под контролом власти су се хитро укључили у ову хајку против адвокатских комора, а једна од ударних песница ТВ Пинк поставља адвокатима питање да ли је тачно да су били на вечери у Мишковићевом хотелу.
У питању је још једна забрињавајућа појава у низу, у дугој већ серији медијских обрачуна власти са неистомишљеницима која говори да је она, да би себе заштитила, спремна да уруши и оне крхке аутономије појединих од извршне власти формално независних сегмената друштва.
Неколико дана раније сведочили смо и медијској кампањи против једног судије, који је донео стручњаци кажу, на закону утемељену одлуку да се врате пасоши Мирославу Мишковићу и његовом сину.
Мишковић је име на којем је садашња власт изградила своју популарност, а циљ ових кампања је, осим обрачуна са непослушним адвокатима, вероватно и заштита капитализованих политичких поена у сада већ помало заборављеној естрадној борби против корупције.
Медијима и правосуђу у Србији заједничко је њихово скоро равноправно и редовно појављивање у свим релевантним документима који процењују стање људских права у Србији или пак напредак у процесу европских интеграција.
Проблеми у медијској сфери и проблеми у правосуђу налазе се на веома истакнутим местима ових налаза и препознају се као значајно спутавајући елемент у унапређивању друштвених, политичких и економских прилика у земљи.
По свему судећи, овим ће се темама и грађанско друштво у Србији, али и међународне институције, бавити још дуго времена, пошто ће борба за независно судство и професионалне медије потрајати, са неизвесним исходом дакако.
Заједничко медијима и правосуђу јесте то што они могу бити кључни коректив, то јест препрека злоупотреби власти.
Злоупотребљени, међутим, могу да представљају једну од најзначајнијих полуга за неконтролисану владавину.
Заједничко медијима и правосуђу је и честа, паушална процена грађана да су управо они узроци или претежни кривци за друштвене и политичке турбуленције.
Медији и правосуђе међутим тешко могу да буду бољи од друштва у којем бивствују, а проблеми у њима јесу видљиви по дефиницији.
Негативна перцепција грађана, када је правосуђе у питању, одговара представницима извршне власти јер се тиме смањује могућност опоравка ове значајне институције.
Треба имати у виду да забрињавајући налази који говоре да данас чак 71 одсто грађана не верује у судове, а 70 грађана не верује тужилаштву док највише поверења имају у полицију (46 одсто грађана) и Владу Србије (44 одсто) јесу последица и деловања медија који су под контролом власти.
Догађаји са почетка текста, када се комбинују са нивоом поверења грађана у институције, могуће је да указују на то да ће власт свој сада већ јасан неуспех у борби против корупције покушати да припише правосуђу, а да ће то искористити да још у већој мери ову институцију стави под своју контролу.
Преузето са fairpress.eu
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.