Вести
02. 11. 2014.
Нисам луд да идем у пензију
Започео је новинарску каријеру на ТВ Београд. Деведесетих се причало да на његовом примеру Фрањо Туђман жели да докаже да на ХТВ-у влада демократија јер ту ради “Горан Милић, који ваљда ни сам не зна је ли Хрват, Србин или Југословен”.
Иако је већ три године у пензији, хрватски новинар Гроан Милић не престаје да ради, каже да је “новинарство најлакши посао на свету”.
Његов “Дневник” гледаоци и даље памте. Иако у пензији, Милић је директор “Ал Џазире” за Балкан, а тренутно се приказује трећи циклус његове емисије “Алхемија Балкана” коју је снимао по Србији.
До сад сам снимио серијале о Босни и Херцеговини, Црној Гори и Србији, а управо завршавам и причу о Хрватској. Чим приведем крају овај циклус, настављам са Македонијом, Словенијом, ићи ћу на Косово... за “Блиц недеље” - прича Горан Милић.
Пензија
На наше питање да ли новинар одлази у пензију, смеје се и додаје: “Па нисам луд када је то најлакши посао на свету”. Ево ми сада седимо и причамо, а највећа мука ми је била фотографисање, које је трајало десетак минута. Једино теже ходам. Висок сам, па ми је скелет мало начет. Шта има лепше од новинарског посла? Уређивање “Дневника” је веома стресан посао. Ја то знам јер сам их преко 800 уредио и водио. Никада ниједан водитељ и уредник “Дневника” није био на боловању осим када га смене. Тек тада иде на боловање.
Цензура
Милић каже да се новинарство није променило у последњих тридесетак година. Укидање емисија се увек догађало. Проблем у социјализму је био тај да када ти укину емисију, онда укину и тебе.
Сећам се 1972. када је био обрачун Тита са такозваним српским либерализмом. Онда је Александар Ненадовић, најбољи новинар „Политике“, “слетео” у документацију и тек након деведесетих се почео потписивати са пуним именом и презименом.
Значи, он је двадесетак година био непостојећи. Још екстремнији случај је са Вјерославом Тадић, тадашњом главном уредницом Телевизије Београд. Она је била једна од најнадаренијих студената Европе. Једина је била позвана на разговор код Кенедија. Изненада је смењена и од тада о њој није објављен ни редак.
У комунизму је било лакше, имали сте један задани оквир у оквиру којег сте функционисали. Ово је данас слободно тржиште, слободно ловиште. На питање има ли данас слободног новинарства, одговара: “Нама је тешко данас у слободи бити новинар, а слободе има више него раније. Има је 100 одсто више и нека нико не каже да није тако”.
Медији данас
Додаје да су данас у просеку “новинари са више знања него онда”. Колико је новинара онда имало факултет, а колико данас? А колико је онда људи знало страни језик, а колико данас? Ја бих рекао да је данас више. Ово време не треба поцењивати. Ми ћемо плакати за њим. Бојим се да је ово време максималне слободе која је могућа у овом свету где се повећава број становништва, где је структурна криза, где капитализам не даје одговоре, а комунизам не може бити алтернатива. Докле год је ова генерација која га памти жива, она се на њега неће вратити, нити ће допустити да се врати.
Европа
Ово је време угодно за живот у Европи. Ми смо имали нашу калварију на Балкану, а сад је имају на Блиском истоку. Није све у томе да сте сигурни. Птица у кавезу је сигурна и има храну и воду. Али отворите кавез и одлетеће, па макар је појела мачка. Природа човека је да рискира, да се бори, а не да седи.
“Оно” време
Милић каже како је живео боље у “оном систему”. Имао сам кућу на мору и све што ми је требало. Упоређујући са другима, боље сам живео, али не бих мењао овај систем за онај. Подсећамо га да је једном изјавио да је некад “живео боље и од Тита”. Јесам, зато што нисам морао да устајем у пет ујутро.
Шалу на страну, Тито је стварно устајао у шест ујутро и његов дан је био пребукиран, када сте владар Југославије и полувладар света. Да је имао само тих шестседам задњих година, ја бих га оценио као највећег лидера у историји. Али он је имао и претходних тридесет година које нису баш биле пуно угодне, а за неке и крајње неугодне. Онда му не бих давао завршну оцену, али бих рекао да Тита треба оцењавати у етапама.
Пут око свеза Милић је са путописном емисијом обишао пола света, али му је неостварени сан био и остао Кина. Као туриста нећу обићи Кину, једино ако ме пусте да урадим причу. Пре тога бих волео да одем на Кубу, јер сам носталгичан према тој земљи. Мој отац је као дипломата Југославије већ шездесетих година ишао неколико пута у извиђачку мисију. Још као дете сам слушао приче о Куби, а онда ми се указала прилика да је 1975. и сам посетим. Од тада сам био неколико пута. На Куби ће доћи раслојавање становништва, приватизације свега. Волео бих да снимим један серијал о Куби пре него што се ствари тамо промене.
Српска телевизија
Милић каже да гледа данас „Дневник“ РТС, али да нема некога ко се “истиче као фаца” јер се концепт „Дневника“ још за време Тијанића променио. Уредник више не води, већ је уведен презентер. То је исто као и у Хрватској. Презентер није фаца око које се лепе новинарски критичари, јер он чита туђе текстове. Они нису предмет дебате у медијима. Иначе, Жика Николић је најјача личност на РТС јер има идеја. Гледам “Жикину шареницу”, а понекад и “Балканском улицом”. Видео сам да је и Мира Адања Полак у сјајној форми. Обавезно сам гледао и “Белу лађу” и сјајног Шојића.
Биографија
Рођен 24. 1. 1946. у Загребу
1970. започео новинарску каријеру на ТВ Београд
1980-1985. радио као дописник из Њујорка
1985-1988. професор новинарства на Београдском универзитету
1987. председник комисије за информисање Универзијаде у Загребу
1989. портпарол самита несврстаних земаља у Београду
1990. постао уредник на Yутелу
1992. директор пресцентра ратне владе у БиХ и портпарол олимпијске делегације БиХ у Барселони
1997. почео да ради на ХТВ-у
2002. постао водитељ и уредник емисије “Брисани простор”
2004. постао водитељ и уредник недељног „Дневника“
2006. проглашен за новинара године у Хрватској
2011. директор програма “Ал Џазире Балкан”
Ужичка лепиња
Да ли је за вас и даље ужички кајмак најбољи на свету? Јесте. Доста добар је и у Високом, али није као ужички. Док сам снимао емисију “Алхемија Балкана” био сам у Ужицу и појео сам ону чувену лепињу. То је једна права лепињетина, избушена, са поклопцем. Унутра се прво намаже путер, па се после стави омлет са јајима, а онда се све то прелије сосом од јагњећег и прасећег печења. Та једна лепиња има око 5.000 калорија и кошта око 160 динара. Нисам могао да је поједем до краја.
Породица
Милић се 1977. оженио с колегиницом са Радиотелевизије Београд Оливером Катанић. Три године касније, отишли су да живе у Њујорк са Оливериним сином из првог брака. Добили су ћерку Лану Марију Милић 1984. Са другом супругом Аном је 1993. добио сина Марка.
Словенија
Од 1992. до 1996. године био је незапослен, а сваког понедељка ишао је у Љубљану по 200 немачких марака хонорара које му је плаћао недељник “Младина” за текстове. “Пишући за стране медије живео сам неколико година”, рекао је Горан.
Америка
Са 40 година вратио сам се из Њујорка с искуством, интервјуисао сам два председника, Џимија Картера и Џорџа Буша, пратио сам Тита на путовањима, био у Буенос Ајресу када су нестајали људи у време Евите Перон... - сумира Милић.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.