Вести
26. 10. 2014.
Тек нас чека озбиљан утицај друштвених мрежа
Неколико бучних проблема у држави избацили су друштвене мреже ове године у први план у односу на традиционалне медије. Поплаве, сумњиви докторати неколицине политичара и разбијање албанских пекара и посластичарница, три су упадљива примера како Твитер и Фејсбук могу утицати на јавно мњење, медије и државне органе.
Причало се и раније о утицају социјалних интернет платформи, пре свега на предизборне кампање и исходе гласања, али је српско друштво још далеко од такве врсте утицаја. С друге стране, све што стане између два изборна циклуса подложно је озбиљном утицају друштвених мрежа.
Улога, пре свега твитераша, а онда и људи на Фејсбуку у поплавама у марту ове године, може се посматрати на различите начине. Било је ту пуно критике, понешто дезинформација, али је главни утисак остао да су грађани на друштвеним мрежима најзаслужнији за подизање свести о последицама поплава, позивање на помоћ, организовање волонтера итд.
Прича, пак, о проблематичним докторатима Небојше Стефановића, Синише Малог и Александра Шапића никако не би имале такав одјек у традиционалним медијима да није било Твитера и Фејсбука.
Вишедневно инсистирање људи на социјалним мрежама да се скрене пажња на овај проблем и непрестано затрпавање интернет простора анализом доктората довело је до тога да се случајем позабаве и медији, потом и Министарство просвете, па независне комисије. Резултат није онакав какав су учесници кампање очекивали, али су људи на Твитеру и Фејсбуку показали да више ништа није могуће сакрити.
Велик је одијум на друштвеним мрежама био и поводом напада на пекаре чији су власници Албанци. Медији су, додуше, од почетка извештавали о инцидентима, али је притисак на државне органе створен на интернету, што је резултирало експресним проналажењем криваца.
Пословни интернет стратег Драган Варагић за "Дневник" каже да су социјалне мреже у Србији доста сазреле у последње две године, иако су још далеко од утицаја какав се бележи у неким западним земљама.
Према последњим подацима Завода за статистику Србије више од 50 одсто популације свакодневно је на интернету. Број корисника Твитера је, у односу на укупну популацију дупло већи него у Великој Британији која је лидер у тој области у Европи.
Од 2010. године живимо у времену у којем су друштвене мреже постале битан фактор објашњава Варагић.
Према његовим речима постоји логичан след догађаја који су довели до тога.
Медији су почели озбиљно да прихватају Твитер и Фејсбук као извор и то у много већој мери него земље у региону. Велики број новинара од почетка је прихватио Твитер као интернет платформу која им одговара. То је за собом повукло јавну сферу: политичаре, странке, свет естраде. За њима су на Твитер масовно почели да долазе и други људи каже Варагић.
Како наглашава наш саговорник, странке су те које врло озбиљно схватају друштвене мреже и теже тома да буду свеприсутне.
Они јако прате шта се дешава на мрежама. Имају на стотине ангажованих чланова чији је задатак да затрпавају простор диригованим коментарима и слично. Но, популарност друштвених мрежа још није довела до тога да би на такав начин могла да се мења власт, али ће то све више бити изражено у наредним годинама.
Интернет не може да одлучи ко ће на изборима победити, али може да утиче негативно на неког ко га не користи како треба каже Варагић.
С друге стране, догађаји попут афере с дипломама политичара, поплаве и други показују да утицај озбиљно расте.
Већ неколико година ствари се врло лако преливају са интернета у класичне медије који на тај начин имају лаган увид у то шта људе тренутно највише занима. У наредне две година, када почну озбиљне теме да се покрећу, оне ће постајати све видљивије и медији неће имати много избора осим да пишу о њима каже Варагић.
Иако смо још у фази развоја интернета у којој влада општа какофонија мишљења и информација, и када озбиљне приче не постоје док се њима не позабаве класични медији, ситуација се мења.
С друге стране, та какофонија гласова за сада сведочи о томе да на друштвеним мрежама још увек има више монолога него дијалога и да се праве озбиљне дебате тек очекују. Варагић, међутим, упозорава на то да дебате не може бити на друштвеним мрежама док је нема у друштву.
Друштвене мреже нису ништа различите од комуникације уживо. Онако како комуницирамо са својом околином, комуницирамо и на Фејсбуку и Твитеру јер су то само још неки комуникациони канали. Ако у животу нема дијалога, неће га бити ни на интернету. Политичари су добар пример за то.
Како се опходе једни према другима у емисијама или у Скупштини, такви су им разговори и на мрежи тврди Варагић. Било би лепо када би Фејсбук и Твитер довели до бољег дијалога, али... Ипак, најважније је да се неке друштвене промене дешавају захваљујући друштвеним мрежама и то ће бити све израженије у наредним годинама.
Очекујем, рецимо, да буду заслужне за либерализацију начина доласка до средстава за поједине групе: прикупљање новца за хуманитарни рад, болесну децу...
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.