Вести
15. 10. 2014.
Вршиоцу дужности главног уредника „Дневника“ забрањено да извештава са Војне параде
Опасан по безбедност
Кабинет председника Србије ускратио је вршиоцу дужности главног и одговорног уредника листа „Дневник" акредитацију за војну параду, која ће сутра бити одржана у Београду у част 70-годишњице ослобођења од фашизма, јер „није прошао безбедносну проверу".
За скоро три деценије радног стажа у српском новинарству у нашим најстаријим дневним листовима „Политици" и „Дневнику" ово је први пут да ми је забрањено да извештавам са једног јавног догађаја.
Мислио сам да су заувек прошла времена у којима су зарад високих функционера сумњиви ликови упућивани на „службени пут", обично дводневни боравак у неком удаљеном хотелу.
Могао сам, јуче, да због тога „дигнем ларму" на „брифингу" за главне уреднике регионалних и локалних листова на тему напретка у приближавању наше земље Европској унији (Прогрес репорт) са шефом делагације ЕУ у Србији амбасадором Мајклом Девенпортом, али нисам.
У тренутку када нам се спочитавају разне медијске неслободе баш се „намештало", као да је неко намерно желео да произведе нови скандал. Нисам био рад ни да потајно денунцирам сопствену државу иако је такође била прилика: после „брифинга" било је организовано неформално дружење са амбасадором Девенпортом.
Искрено верујем да се овакве ствари морају најпре саопштити грађанима Србије, пошто се њих највише и тичу.
А ево шта је било... Претходне седмице, у име редакције, потписао сам захтев за акредитацију четворо новинара нашег листа: двоје дописника из Београда, уредника рубрике и себе. У понедељак око 13.30 часова, генерални директор предузећа „Дневник Војводина прес", које је издавач листа, обавештен је из Кабинета председника Србије да ја (Мирољуб Мијушковић) нисам прошао безбедносну проверу. Том приликом му је сугерисано да „Дневник" додатно акредитује неког другог новинара.
Није ми јасно зашто су из Кабинета тражили директора предузећа, а не главног и одговорног уредника, макар он био и вршилац дужности, а који је овла шћен да определи ко ће од новинара извештавати са неког догађаја. Да ли само зато што ми је требало лично саопштити да сам „неподобан новинар" и суочити се с евентуално непријатним питањима, или је и овде неки реликт прошлости. Не мислим да су била непримерена питања која сам истог дана послао шефици Службе за сарадњу са медијима председника Републике Станислави Пак.
Слична питања: због чега нисам прошао безбедносну проверу, ко је спровео проверу и да ли је оваква пракса постојала и раније и на основу чега, госпођи Пак послало је и Удружење новинара Србије.
Из Кабинета смо јуче добили идентичан одговор да се „безбедносна провера врши увек када се акредитују новинари, фоторепортери, сниматељи, као и техничке екипе за догађаје у којима учествује председник Републике, а да је раде надлежне службе у МУПу РС".
За све ближе информације упућени смо да се обратимо полицији. У реду. Ако сам са својих 55 година толико опасан тип који може да науди највишем државном функционеру, где се загубише безбедносне провере када сам на званичним догађајима бивао у близини претходних председника Републике, премијера Вучића, бившег премијера Дачића и оних пре њих, приликом сусрета са министрима, бројним страним амбасадорима...
Јесу ли критеријуми надлежних служби за процену безбедности премијера Вучића толико мекши од критеријума за процену безбедности председника Републике Томислава Николића? Уколико јесу, онда би се с правом морали забринути за премијерову безбедност. Коначно, можда све ово и не би било вредно новинског чланка, да ми јуче ујутро, после одбијања Кабинета да ми изда акредитацију за извештавање са војне параде, није стигла позивница од Министарства одбране и Војске Србије са ВИП пропусницом број 334. У дилеми сам, заиста, да ли да пропусницу вратим, јер није ред да својим присуством у ВИП ложи угрожавам остале званице.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.