Вести
06. 10. 2014.
Строго радикално
На сајту једног новинарског удружења (УНС) јате се захтеви чланова за наставак емитовања „Утиска недеље“ на телевизији Б92, сутра ће чланови другог удружења (НУНС) мирним протестом испред зграде телевизије Студио Б, захтевали да се на програм те медијске куће врате укинуте емисије „Проблем“ и „У центру“.
Лепо! Подржавам додуше, као „неудружени“ појединац обе акције, са обе ми руке. Али, колеге драге, одвећ је све то недовољно. Але се мочугом гоне, шешир је више за досадне вране, рече давно народни мудрац...
Хоћу да кажем, да набројане и сличне иницијативе више приличе незадовољном гледатељству које жели да (наново) гледа омиљене емисије и људе који их осмишљавају, дочим легитимна два новинарска удружења која окупљају па, готово стопостотно све оне који се журнализмом у овој убогој земљи баве, морају да нађу делотворније и резолутније начине борбе за елементарна права своје професије.
После много година, сукобљених ставова и делања споменута се удружења све чешће налазе на ледини идентичних резона и акција. Тако треба! Новинарство је озбиљно угрожено.
Налећу у бришућем лету на њега разни недобронамерници: актуелне режимлије они најмоћнији међу њима нарочито њихова локална испирања и испарења, свемоћне тајкунчине, бахати а припрости власници медија, њихове, до последње парице одане уредничке и менаџерске слуге...
У тој борби не треба трагати ни за новим оружјем, ни за специјалним оруђем. Ено их на камаре, у словима свих закона који се (ин)директно баве медијима, у Кодексу новинарском потом, у статутима и оснивачки актима и УНС НУНС. Све лепо и прецизно пише. Баш све. Али, пре и после свега је новинарска СОЛИДАРНОСТ!
Снажна, бескомпромисна, без изузетка. Ко се незаконито, безобразно, непрофесионално, нељудски коначно, устреми на једног новинара, устремио се на целу професију и заслужује тешку казну. Одмах и од свих! То мора постати аксиом у понашању. Дакле, бојкот таквих појединаца или установа. Од најмоћнијих политичара, утицајних директора и менаџера, функционера у спортских клубовима и њихових исфолираних звезда, до напуваних фаца међу културњацима или сподобама на естради...
Од престонице, до сваког провинцијског буџака, тако. Док се не уљуде, не упристоје и јавно се извине за своје бахаћење и простачење, нема им места у медијима. Ма ко тај био! Дабоме да ће бити гласила и њихових уредника који ће све то игнорисати и сеирити над мукама конкуренције. Е, и тада бојкот! Још снажнији.
Бојкот чак и оних јавних делатника који ће се одазвати позивима и сарађивати са медијима који крше принципе колегијалне солидарности. Да видимо ко ће дуже издржати. Јавни мушкарци и жене без медија, или медији без њих? Строго радикално! Тако видим борбу за новинарска права и професионално достојанство. Сувише наивно? Вероватно. Али, ништа наивније од веровања да се дрзници могу променити сами од себе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.