Насловна  |  Актуелно  |  Вести  |  Интернет заклон за новинара на ветрометини
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Smanji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Вести

23. 08. 2009.

Извор: Дневник

Интернет заклон за новинара на ветрометини


Када је о нападима на новинаре реч, балканске државе напрасно почну, близаначки, да личе једне да друге. Све и да постоје некакве идеолошке, цивилизацијске,економске, политичке и статутарне разлике међу њима, распрсну се пред стереотипом у којем новинара нападне неко коме се не допада писање, полиција никада ништа не открије, суд важно врти палчеве, док политичари смишљају све софистицираније начине да зауздају јавну реч.

Тако је у свим државама бивше СФРЈ, осим донекле у Словенији. Јер, да није не би се родила потреба за стварањем веб портала попут www.напади-на-новинаре.цом који је покренуо хрватски новинар-истраживач Хрвоје Апелт познат, између осталог, по томе што га је истерало и из „Глобуса“ и из „Јутарњег листа“ јер је писао о аферама у којима су учествовали најмоћнији људи Хрватске - од бившег премијера Иве Санадера до градоначелника Загреба Милана Бандића.

Имајући у виду све учесталије и безобзирније нападе на медијске раднике у свим балканским државама, Апелт је одлучио да такве инциденте и сведочења о њима обједини на једном месту.„Убиства, заплашивања пиштољем или бомбом кашикаром, пребијања металном шипком и бејзбол палицом, ломљење шака, руку и ногу, па чак и каменовање,ударање ногом, псовање те откази, све су то начини на које појединци или институције желе да застраше новинаре и утичу на слободу говора, мишљења и медија“ – стоји у уводном тексту ове интернет странице.

Идеја портала је да бележи све нападе који су се догодили на новинаре,фотографе или сниматеље у регији од распада Југославије – објашњава Апелт -Мотиви наруч илаца, било да се радило о убиствима, премлаћивањима или усменим претњама, увек је био исти - напад на слободу изражавања, мишљења, говора имедија уопштено. Према његовим речима, поражавајућа чињеница, коју већина незна, је да преко 90 одсто нападача полиција не проналази, а 99 одсто правосуђе никад не санкционише.

Мислите ли да је време да се то промени? Ако не, можда ће вам у одлуци помоћи податак из истраживања које сам спровео, а показује да је протеклих година ескалирао број злочина почињених према новинарима, фотографима и сниматељимаа да надлежне институције чине премало како би то зауставиле – објашњава Апелт.Слика на коју Апелт упозорава понавља се у свим државама: Хрватској, Србији,БиХ, Македонији...

Нису само класичне криминалне радње те које бришу границе.И потреба политичке, криминалне, тајкунске елите да контролиш у оно што се оњима објављује, чини исто. Вреди подсетити да су у Србији још нерешена
убиства новинарке Дуге Даде Вујасиновић, издавача и власника „Дневногтелеграфа“ и „Европљанина“ Славка Ћурувије и дописника „Вечерњих новости“ из Јагодине Милана Пантића. Од злочинаца који су монтирали две кашикаре исподпрозора новинара “Времена” Дејана Анастасијевића - ни трага ни гласа. Није помогло чак ни то што се за случај на почетку заложио и сам председник БорисТадић.

Уз ове, било је безброј случајева притисака, напада и претњи упућених новинарима.НУНС каже да је током 2008. године забележено стотинак напада на новинаре, од којих је само један процесуиран. Просек је то какав је заступљен једино још у Русији и неким афричким земљама. У Хрватској је пришле године убијен власник„Национала“ Иво Пуканић, непосредни извршиоци су ухапшени, али прави налогодавци су још увек непознати. Нападач и који су претукли новинара„Јутарњег листа“ Душана Миљуша још нису пронађени. У Црној Гори непосредни извршилац убиства Душка Јовановића, власника листа „Дан“, недавно је осуђен,али налогодавац никада није пронађен. Недавно је градонач елник ПодгорицеМиомир Мугош а са сином претукао новинара “Вијести”.

Не могу се чак ни пребројатиу новинари у свим државама у региону, који свакодневно живе под пратњом полиције. И то само уколико су срећни да полиција уопште жели да се ангажује око њихове безбедности. У веома незавидном положају су новинари у провинцији, лишени директне заштите колега из централа, којиче сто бивају нападнути од локалних силника, а њихове судбине најчешће никада не изађу пред јавност.

Сајт Хрвоја Апелта отворен је девет година после, за све државе у региону,мрачних деведесетих година. Број криминалаца спремних за нападе на новинаре се од онда није смањио, али је порастао број тајкуна који су спремни на много софистицираније методе ућуткивања медија – попут финансијског уцењивања.

Ни политичари се не понашају боље. У Србији се на јесен спрема гласање за Закон о информисању који за циљ има обуздавање политичких таблоида, који суистини за вољу, рак рана овдашњег новинарства. Проблем са одредбама које прописују драконске казне за медије, и које чак и Александар Вучић назива горим од његових, настаће оног тренутка када неко у власти пожели да ућутка и озбиљне медије, који се усуде да извештавају о њиховим аферама.

У таквој атмосфери готово је немогуће очекивати од тужилаштва да реагује, полиције да истражи и судија да осуде нападаче на новинаре. На руку колегама не иду ни новинарска удружења, разједињена, никада усаглашена и потпуно неспособна забило какве облике протеста, озбиљније од издавања саопштења након инцидената. Новинар се у таквом свету налази на ветрометини, а колико ће његовом положају помоћи најновија интернет страница напади-на новинаре. цом,видећемо кад мало заживи.

Петар Клаић

Коментари (0)

Остави коментар

Нема коментара.

Остави коментар

Молимо Вас да прочитате следећа правила пре коментарисања:

Коментари који садрже увреде, непристојан говор, претње, расистичке или шовинистичке поруке неће бити објављени.

Није дозвољено лажно представљање, остављање лажних података у пољима за слање коментара. Молимо Вас да се у писању коментара придржавате правописних правила. Коментаре писане искључиво великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора или скраћивања коментара који ће бити објављени. Мишљења садржана у коментарима не представљају ставове УНС-а.

Коментаре које се односе на уређивачку политику можете послати на адресу unsinfo@uns.org.rs

Саопштења Акције Конкурси