Вести
01. 10. 2014.
О новинарству и другим покојницима
Пре неколико дана, високи функционер једног од наших највећих клубова, нећу да помињем његово име јер он није ни први, нажалост, ни последњи који се тако понаша, бог зна како се наљутио због текста у коме сам га помињао.
Јасно ми је шта му се није свидело у том тексту, али обојица добро знамо, као и свако добронамеран, да је све што сам написао из авиона видљива истина. Међутим, господин се ипак наљутио.
Преко портпарола, чак се није удостојио да ме лично позове, поручио ми је да сам малициозан, некоректан и да га више не зовем?! Замислите ту поруку не зови ме више. Као нека увређена девојчица из трећег разреда основне школе, као да смо, не дај боже, у некаквом интимном односу, па се човек, ето, наљутио и неће више да се забавља са мном.
Као што рекох, ово није усамљен случај. Властодршци свих врста, боја и димензија установили су овај накарадан начин сарадње са новинарима, не знам тачно када и како овакав тренд почиње, а не смем ни да помислим како ће се завршити.
И да ме неко не схвати погрешно, овакав однос не говори само о статусу новинара у овом друштву, већ и о самим новинарима.
Моћници су навикли да новинари искључиво свирају по њиховим нотама. У медијима желе да виде, чују или прочитају само оно што им прија, свако искакање из оквира које су сами одредили у својим главама, сваки удар на њихове интересе и комбинације, доводи их до лудила.
Замишљам их како скачу од муке по својим канцеларијама, псују нам мајку мајчину и обећавају да ће се лично побринути да мале бедне новинарске плате буду још мање и још бедније, све док се на крају не претворе у право правцато ништа и док новинари не почну и званично да раде за џабе.
Први пут када напишете нешто што се великим господарима не допада, доспевате на листу непослушних које треба гледати попреко, којима се више не треба јављати на телефон јер не заслужују никакав однос, а камоли информацију.
У најкраћем нека цркну. Оваквом односу кумовали су и сами новинари јер колико год је новинарство свесно и плански уништавано и рушено, толико су и сами новинари (наравно не сви, далеко било) трулим компромисима сами себи спуштали цену.
Заслепљени ситним дневним интересом који нема никакву вредност, неке колеге не схватају да поданичким и снисходљивим понашањем пуцају сами себи у ноге.
Дугорочно, такав кумовскобуразерски однос „даћу ти информацију, али да ми прогураш ону причу“ са људима с којима би морала да постоји службена, јасно дефинисана комуникација, разара медије и потпуно обесмишљава њихово постојање.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.