Вести
29. 09. 2014.
Пензије под аутоцензуром
ПЕНЗИЈА МОЈЕ МАЈКЕ: Добила сам поводом своје прошле колумне необично много позива, као у стара добра времена која су трајала док се њени главни ликови нису навикли на стил.
Свим, ама баш свим позивима узрок је била намера владе да, у оквиру најављене штедње, смањи пензије, а дречећи повод била је висина пензије мајке нашег премијера, коју је он сам објавио.
Иако сам мислила да сам тој теми посветила само овлашну, што би се рекло посредну пажњу. Колеге које су пензију стекле радећи на РТС-у одлучно су негирали да се на тој телевизији могла зарадити пензија од 80.000 динара. А да вам одмах и то кажем, да не чекате, према неким информацијама толико пензију нема ни мајка нашег премијера.
Елем, колеге са РТ-а тврде да ни они међу њима који су пензију допунили радећи на добро плаћеним државним функцијама ван РТС (и за Србију ван Србије) немају пензију од 80.000 динара.
Ишло се у збуњености чак дотле да су се неке колеге питале да за мајку премијера нису, захваљујући економским знањима оца премијера, важила правила пензионисања којих се нису сетиле или нису домогле њене колеге!? Ја мислим да је то већ у домену фантазије, али, да се и ја послужим општим местом: шта знам, ипак је ово Србија.
Али свеједно, имам ја неких потпитања кад су новинарске плате и пензије у питању, па мислим да би било занимљиво да удружења новинара направе и објаве анализу просечних, највиших и најнижих плата у свим нашим медијима, као и пензија које данас уживају бар они новинари пензионери који су њихови чланови. Постоји нека велика забуна у јавности око пара за које раде новинари. И постоји потреба да се захтеви јавности према новинарској професији ускладе са њеним стварним положајем. А у складу са капиталистичким принцип: „колико пара, толико музике“.
СТАВ НАШЕГ СУДА: Видим да су пензионерска удружења најавила да ће се због најављеног ретроактивног и прогресивног снижавања пензија жалити, како је то сад популарно да се каже, до Стразбура.
Занимљиво да је више негодовања изазвала прогресивност него само смањивање пензија. Наиме, неки од мојих саговорника аргументују да ће највише бити кажњени они који су „Србију вукли напред“ па зато и имају највеће пензије.
Као прво, имам потребу да кажем да сам ја луди легалиста и да мислим да је у праву песмица која каже „не би било ове крви да је било све по закону“.
Дакле, чудим се да се већ нису огласили правници да објасне како се могу смањити права једном већ стечена по закону.
Сачекаћемо половину октобра, не искључујем ја могућност да држава своју намеру испослују, а да избегне закон. Свашта је могуће. Око пензија и рада Пензијског фонда било би, и иначе се сматра, доста посла за пристојну државу. Критичари намере државе на ретроактивно смањи пензије позивају се на два члана Устава.
И још тврде, што право да вам кажем нисам проверила али хоћу, да је сличну намеру португалске државе пресекао својом одлуком тамошњи Уставни суд, а нешто су око пензија петљали и у Словенији, па сад плаћају пенале. Ипак, не бих се ја много хвастала напретком Србије на коме су никле садашње пензије.
Мислим, ако је некима плаћено за напредак, коме је одузето поводом оволиког лако рачунљивог назатка у економији? Па није ваљда да су људи на највиши положајима вукли државу напред ратовима из 90-их и приватизацијама из 2000их, рецимо, а сав остали, па и новинарски народ, навалио па назад и никако другачије.
Места за солидарност између деда и баба и њихових унука има. Али није то баш тако црнобела тема. Деде и бабе већ издржавају своје унуке, а мислим да би и унуци могли мало више да учине за саме себе. П.С. Неки који су ми се јавили много су се жалили на медије који су, наводно, сви под контролом власти, па о овом ужасу око пензија ни да бекну.
Чуди ме да су се жалили мени. Кад сам својевремено имала професионалних проблема, један је посланик са скупштинске говорнице питао тадашњег министра информисања о чему се ради, а Предраг Марковић (Г17 плус) је мислећи, ваљда, на мене одговорио да у медијима нема цензуре, али има аутоцензуре. Ето. Шта мислите ша бих ја у овој колумни све могла да напишем да нисам под аутоцензуром.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.