Вести
26. 09. 2014.
Медији и цивилни сектор савезници у медијској реформи
Медији и цивилни сектор морају да буду савезници у реализацији медијске реформе и да заједнички учествују у стварању критичке јавности, без које нема напретка у друштву, речено је данас на округлом столу у организацији АНЕМ-а. Председница Београдског фонда за политичку изузетност Соња Лихт рекла је да су медији и цивилно друштво годинама суочени с неразумевањем сопствене улоге у креирању критичке јавности.
Недовољна је свест да ако не створе заједнички фронт, онда критичку јавност може да начне било која власт, која није ни свесна да тиме себи пуца у ногу, рекла је Лихт.
Она је, указујући на пад медијског квалитета, табоидизацију и урушавање медијске сцене у Србији последњих година, истакла да без критичке јавности нема реформе друштва ни државе.
"Реформе не могу да се спроведу, Србија не може да буде озбиљан преговарач са ЕУ, ако не искористи сав свој интелектуални потенцијал", рекла је Лихт.
Она је оценила и да би власт и носиоци политичке моћи били одговорнији према критичкој јавности кад би представници медија и цивилног друштва били одговорнији према себи и својој обавези.
Лихт је такође истакла да би било погрешно тврдити да би приватизацијом медија сви проблеми у тој сфери били решени.
Главни и одговорни уредник Б92 и председник УО Фонда Б92 Веран Матић оценио је да су и медији и цивилни сектор у дубокој кризи, а да комерцијализација и трка за рејтингом једе сав простор који би у медијима требало да заузме цивилни сектор.
Матић је рекао да је потребна озбиљна реформа јавног сервиса који мора да испуњава своје обавезе према цивилном сектору, али и истакао да је све теже утицати на комерцијалне емитере јер је "интерес профита овладао тим медијима".
"Ако комерцијални медији наставе овако, добијаће гледаност али ће изгубити релавантност, која ће отићи друштвеним мрежама и у нове медије", рекао је Матић.
Државни секретар у Министарству културе и информисања Саша Мирковић навео је да нови медијски закони, који су усвојени у августу ове године, треба да допринесу томе да сви медији имају једнаку стартну позицију.
"Доношење медијских закона после 11 година пратила је заглушујућа тишина, имајући у виду каква би заглушујућа бука настала да они нису усвојени", оценио је Мирковић.
Он је подсетио да од 1.330 гласила који су регистровани у АПР-у, само шест одсто треба да буде приватизовано.
Коментари (3)
Остави коментар27.09.
2014.
МОЛИМ?
О чему Ви то? Какав цивилни сектор и медији?! Какво заједништво? Па још и криза у оба корпуса. О чему причају Веран, па Саша и остали? Бага ми, новинарство у Србији се заглибљује. Није овако било ни пре револуционарних промена. Можда је спас ако се врате Мањо, Бијке и уз помоћ Вучка, Бркића и комп. направе нови ред. УНС мора да се одбрамбено постави, не дозволи видљиво ровашење и хватање позиција у нечему што свима нама спремају.
Одговори26.09.
2014.
Istine radi
More, kakvi smo mi vasi saveznici? Nas front - vas grant! Idite kod Raje u Kurir pa pravite dilove. Nas ste dovoljno zaje.... Uzgred, regionalni mediji, neki od njih postoje i 70 godina, su trenutno mnogo nezavisniji nego vecina nacionalnih.
Одговори26.09.
2014.
sest odsto
Sest odsto, ali najbitnijih medija, jedino ako se ne merimo sa Kurirom, Informerom, B92...
Одговори