Вести
25. 09. 2014.
Батина за слободу штампе
Пази шта пишеш
Иако статистика бележи смањење случајева напада на новинаре, забрињавајуће је што насилници пролазе некажњено.
Од 2008. до 2013. у Србији је било 348 физичких и вербалних напада на запослене у медијима, док је у првих осам месеци ове године забележено 18 таквих случајева. Иако статистика показује тренд смањивања броја ових удара на слободу штампе, али и физички интегритет медијских посленика, забрињава то што ови случајеви не добијају судски епилог.
Обећања је било, и из државног врха и из полиције, али нападачи на новинаре и њихови послодавци остају неоткривени.
Независно удружење новинара Србије направило је електронску базу података напада на новинаре на адреси www.bazenuns.rs, чију су израду подржали организација Civil Rights Defenders и Министарство културе и информисања Србије. На тој адреси се налазе и правни савети и објашњење како доћи до бесплатне правне помоћи.
ИСТРАГЕ БЕЗ РЕЗУЛТАТА: Ова база, осим детаља о нападима на медијске раднике и њихову имовину, те упућеним претњама, биће опомена и подсећање на то колико полиција и правосуђе раде, односно не раде на расветљавању ових случајева.
Председник НУНС Вукашин Обрадовић каже да то удружење на овај начин жели свакодневно да подсећа полицију, тужилаштво и судове да је њихова дужност да заштите новинаре и омогуће им да без икаквих притисака, претњи или напада, обављају свој посао.
“Новинари у Србији нису безбедни, а власт не чини довољно да новинарима омогући нормалне услове за рад. Напади, вербални и физички, најчешће се не санкционишу, а казне су такве да подстичу насилнике. Некажњавање подстиче понављање и зато се данас новинари осећају несигурно и небезбедно”, рекао је Обрадовић на конференцији "Безбедност и заштита новинара – позив на акцију".
У Србији су у последњих 20 година убијена три новинара, неколико десетина их је претучено, претње су свакодневне, тако да су ризици новинарске професије очигледни.
Прошле године је формирана Комисија за истрагу убистава новинара, а њен председник Веран Матић сматра да би можда на националном нивоу требало формирати неку институцију као што је то, на пример, Центар Симон Визентал, која би својим подацима помогла у истрагама напада на новинаре.
ПОГОРШАЊЕ У СВЕТУ: Слобода изражавања гарантована је чланом 10, Европске конвенције о људским правима, али упркос томе новинари се стално суочавају с потешкоћама у информисању јавности. Често наилазе на препреке које су и постављене да би се спречило објављивање осетљивих информација.
“Данашње друштво живи у парадоксу да има највећу слободу говора у историји, пре свега захваљујући Интернету, али да је истовремено слобода медија широм света достигла своју најнижу тачку у последњих десет година”, каже експерт Савета Европе и представник за слободу медија при Европској федерацији новинара Вилијам Хорсли.
Један од главних проблема с којима се новинари суочавају широм света, али и у Србији, јесте онемогућавање приступа важним информацијама на Интернету и напади на сајтове који критикују владе и моћне интересне групе. Недавно је због уклањања критичког садржаја из неколико онлине медија у Србији реаговао ОЕБС, а на угрожавање слободе штампе указивао је и заштитник грађана. У том смислу сликовит је и пример Турске која је прошле године покушала да блокира приступ сервису YouTube и Twitterу. Осим ограничавања Интернета, многе државе прибегавају доношењу бројних антитерористичких закона на основу којих тужиоци, под изговором националне безбедности, прогоне новинаре.
Највише напада 2008.
2008. – 144
2009. – 36
2010. – 35
2011. – 80
2012. – 31
2013. – 22
2014. – 18. до септембра
“Одгришћу ти нос”
- Уредник новинске агенције ФоНет Давор Пашалић 3. јула брутално претучен у два наврата у Новом Београду.
- Бранкица Станковић, главна уредница Инсајдера, већ четири и по године, 24 сата дневно, живи под полицијским обезбеђењем због претњи које је добијала. “Опасна си као змија, проћи ћеш к’о Ћурувија”, претили су јој хулигани. Полиција је имала информацију да је Лука Бојовић наручио њено убиство.
- Дејану Анастасијевићу, новинару Времена, нападачи су под прозор поставили две бомбе од којих је једна експлодирала.
- Предраг Благојевић, главни уредник Јужних вести, упозорен је уз озбиљне претње да више не пише о директору нишког Водовода. “Скрати језик да после не буде касно”, поручио је локални моћник Благојевићу.
- Владимир Митрић, дописник Вечерњих новости из Лознице, брутално је претучен пре девет година. Суђење нападачу, бившем полицајцу из Новог Београда, трајало је пуних шест година. Основни суд у Лозници осудио је насилника на само шест месеци, али је Апелациони суд удвостручио казну.
- Слађана Новосел, дописница Данаса из Новог Пазара, за само две и по године три пута се нашла на мети насилника. Први пут 4. септембра 2010. запретили су јој да ће је бацити са терасе док је посматрала сукоб Зукорлићевих присталица и полиције у насељу Хаџет.
- Драгани Сотировски, уредници дописништва РТС-а у Нишу, после прилога о корупцији у Специјалној болници у Сокобањи директорка је у телефонском разговору поручила "запамтићеш ти мене".
- Стојану Марковићу, главном и одговорном уреднику Чачанских новина, председник СО Чачак Војислав Илић претио је смрћу у свом кабинету. У присуству других општинских функционера понављао је "или он или ја, једног од нас двојице покриће трава".
- Ненаду Томићу, власнику и главном и одговорном уреднику информативног интернет портала Руме, претио је власник хотела Борковац да ће му одсећи уши и одгристи нос.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.