Вести
25. 09. 2014.
Супермени у пропалим предузећима
Политичари са више функција прави су аматери у односу на поверенике које држава поставља да заступају њен капитал у предузећима која чекају купце или стечај. Драгани Тодоровић полази за руком да води 11 друштвених предузећа. Она је заступница капитала у Радио-телевизији Мајданпек и повереник Агенције за приватизацији у 10 активних стечајева. Међу тим фирмама, које су на путу за ликвидацију, налазе се „Нитекс" из Ниша, Јавно комунално предузеће „Топлана" из Зајечара, Центар за пољопривредна и технолошка истраживања, такође из Зајечара.
Уз све то Тодоровићева је и стечајна управница у седам приватних привредних субјеката. Она није једина са више задужења. Списак оних чија се имена често појављују уз предузећа, која чекају да их неко купи или ликвидира, поприлично је дуг. Соња Веселиновић, на пример, води девет државних и седам приватних предузећа. Она је заступник капитала и чланица надзорног одбора у два предузећа: „Трајалу" из Крушевца и „Првом мају"из Пирота.
Осим тога задужена је и за седам стечајева у државним предузећима као што су: „Буковичка бања а. д." из Аранђеловца и „Станком стандард а. д." у ликвидацији, из истог града, „Хидротехници Поморавље инжењеринг" из Јагодине. Како је могуће да једна особа води десетак предузећа и да то све уради квалитетно?
Да ли то значи да у Србији нема довољно стечајних управника и квалификованих заступника капитала? Ко их поставља, на основу којих критеријума и ко их контролише? Колико све то кошта? Привремене заступнике капитала Агенција за приватизацију формално бира са званичне листе квалификованих особа на којој се налази 147 имена. Незванично, како се може чути, они су често дискреционо бирани по политичкој подобности или добрим односима са онима који одлучују о њиховом постављењу. Уз то државу месечно коштају око 10,8 или годишње 192,2 милиона динара.
Истина, месечна зарада им је ограничена на просечну плату у Републици, што је око 44.000 динара, али нема лимита за то колико предузећа ће водити. Како год, одговорни су за пословање предузећа након што дође до раскида приватизационог уговора и од њих се очекује да сачувају имовину и ако је могуће подигну предузеће „на ноге”.
У случају отварања стечаја у предузећима са већинским државним или друштвеним власништвом привредни суд именује Агенцију за приватизацију за стечајног управника, а она бира свог повереника и надзире његов рад. За то се не издвајају средства из буџета, већ се повереници намирују из стечајне масе.
Агенција за приватизацију је стечајни управник у 554 предузећа у већинском државном власништву и њени надлежни тврде да нема дискреционог одлучивања при избору повереника и додељивања предмета. Свесни овог проблема, а да би уједначили број предмета по особи, Управни одбор Агенције је пре три месеца одлучио да једна особа може бити ангажована као повереник у највише осам стечајева.
Они, како кажу, поверенике за вођење стечаја од прошле године бирају путем јавне набавке.
- Ипак морамо да истакнемо да се на прошлогодишњи јавни позив Агенције јавио недовољан број кандидата који би били изабрани за стечајне поверенике. Наш центар за стечај сарађује са више од 160 повереника који воде стечајеве. Тренутно ангажујемо и оне који до сада нису имали предмете и покушавамо да што више унапредимо како сам начин избора тако и сарадњу са повереницима - кажу у Агенцији и додају да су затражили сагласност од Управе за јавне набавке за проширење листе како би се на списку нашле и особе које су стекле лиценце ове и прошле године.
Када се упореде ови подаци испада да у просеку сваки стечајни повереник, под условом да сви буду ангажовани, треба да води по три предмета. Зашто неки воде по десет, а неки само по два нису нам одговорили. На питање како једна особа може да буде истовремено заступник капитала у неколико предузећа и стечајни управник и да те послове ради квалитетно у Агенцији кажу да у прописима који уређују приватизацију и стечајеве не постоје посебна ограничење у погледу избора заступника капитала и стечајног повереника.
- Агенција не може то право дискреционо да ограничи актима у поступку избора, јер се у том случају угрожава њихово уставно право на рад. Када је реч о привременим заступницима капитала за питање конфликта интереса надлежна је Агенцији за борбу против корупције.
Стечајни повереници бирају се редом по списку како су ангажовани у судовима - кажу у Агенцији. У Агенцији за борбу против корупције наглашавају да су заступници капитала јавни функционери и да морају да пријаве све функције и затраже њену сагласност за друге функције. Док стечајни управници то нису.
Стечајни повереници нису ни у надлежности Агенције за лиценцирање стечајних управника. Јер она надзире и контролише рад само стечајних управника у приватним предузећима, које је донедавно именовао суд, а од ступања новог закона о стечају то чини одбор поверилаца. Према њеним подацима тренутно је 326 активних лиценцираних стечајних управника ангажовано у 1.365 стечајних предмета приватних предузећа. Што значи да у просеку воде по четири предмета и да их има довољно.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.