Вести
22. 09. 2014.
Драгомир Милојевић, председник Врховног касационог суда
Србији недостаје око 200 судија
Ми судије морамо да уложимо додатну енергију и ентузијазам, ако желимо бољу Србију, јер је много летаргије и апатије, изјавио је председник Врховног касационог суда (ВКС) Драгомир Милојевић у интервју ФоНету, напомињући да остваривање програма највише зависи од људи и да судије најбоље раде када су ослобођени спољног утицаја.
Упитан колико је генерално задовољан радом судија, Милојевић је одговорио да је то врло незгодно питање, а да његов одговор може да буде још незгоднији, па је зато само констатовао да увек може боље.
Ипак, ако дајемо оцене, то је три минус. С обзиром на услове и број судских предмета, није лоше и има позитивног помака, прецизирао је Милојевић. Мали је број судија који не испуњавају неке оквирне норме или искачу по квалитету, оценио је Милојевић, који сматра да „има бољих и лошијих, али сви смо ту негде“.
Донели смо, можда, и преамбициозан програм решавања старих предмета, да их се 80 одсто реши у наредне четири године, додао је он и напоменуо да је ажурност нешто побољшана и да ће све бити боље када се судови попуне и поправе смештајни услови.
Он је нагласио да Србији недостаје око 200 судија и подсетио да је недавно у Београду отворена зграда Првог основног суда, у којој ће у идеалним условима радити грађанска одељења са више од 100 судница.
То је сад само на нама, не можемо се више заклањати иза чињенице да судије тог суда немају канцеларије, сад ће све зависити од њих и треба да се покажу, нагласио је Милојевић.
Говорећи колико се поштује Уставом прокламована подела власти, Милојевић је оценио да смо „сведоци да су једно време судије само водиле расправу пред већем, медији судили, а политичари пресуђивали“ у јавним иступима. Па видели сте уназад годинама. Човек је осуђен и пре него што је оптуж ен, илустровао је Милојевић и поручио да са том праксом мора хитно да се престане.
Задњих година је то далеко смањено, али ипак када се неки драстични случај деси, опет се дају непримерене изјаве, указао је Милојевић и предочио да судија осећа велики притисак када високи функционер каже за неког да је убица и монструм. Упитан о помињању познатих случајева као што су Шарић или Мишковић у изјавама политичара, Милојевић је узвратио да ће „суд најбоље радити ако га нико не дира“ и да је сигуран да ће предмети који су у жижи јавности бити завршени у складу са законом и савесно.
У медијима се често појављују записници са саслушања, а да се никад касније не објави да ли је окривљени променио исказ или је у супротности са материјалним доказима, додао је Милојевић, говорећи о проблемима на које указује и извешај Европске комисије о скрининзима за поглавље 23, посвећено правосуђу.
Поводом најављеног суђења за убиство новинара Славка Ћурувије, Милојевић је, осврћући се на констатацију да код великих предмета део јавности остане у сумњи да ли је утврђена истина, приметио да постоје и унапред заузета опредељења и „навијање“.
Према објашњењу Милојевића, такви предмети су „чудни“, јер је умешана политика из ранијег историјског периода и „ко је остао и даље за то време, за такав начин живота и решавање криза убиствима неистомишљеника“, такав ће и даље бити у сумњи и рећи да је неко осуђен невин.
Важно је да не буде притиска јавности, посебно да политичари не дају оцене после сваког суђења да ли је нешто добро урађено, нагласио је Милојевић, познат јавности и по томе што је изрекао коначну пресуду у случају Ибарска магистрала. Милојевић је о приликама у српском правосуђу недавно разговарао са представницима Венецијанске комисије, чија је пажња, према његовим речима, пре свега усмерена на предлож ене измене Закона о Високом савету судства (ВСС), за који Устав каже да обезбеђује независност судија.
Он, међутим, сматра да управо Устав одузима део независности ВСС, јер се његови чланови бирају у Народној скупштини, као и целој судској грани власти, с обзиром на то да се у парламенту бирају и судије на први мандат од три године, председници судова и председник ВКС. Национална стратегија за реформу правосуђа предвидела је измену Устава у овој области до 2018. године, што је можда предугачак рок, какво је и мишљење европских институција, указао је Милојевић и додао да Европска комисија у скринингу за поглавље 23 такође говори о потреби уставних промена. Комисија за спровођ ење Националне стратегије, чији је Милојевић члан, сматра да би судије и председнике судова искључиво требало да бира ВСС, а његове чланове, из реда судија, саме судије.
Он сматра и да нема логике да у саставу ВСС буде председник скупштинског Одбора за правосуђе, јер је део законодавне власти. Комисија је дала помирљив предлог да, за почетак, министар правде остане члан ВСС, али са редукованом функцијом, јер не би одлучивао о статусним питањима судија, каже Милојевић. Према његовој оцени, проблематично је и присуство представника адвоката у ВСС, јер је то странка у судском спору, а истовремено одлучује о судбини судија. Милојевић критикује одредбе предлога измена Закона о ВСС, по којима садашњи изборни чланови из редова судија обављају функцију до краја мандата.
Према оцени Милојевића, они „немају кредибилитет међу судијама“, због одлука које су доносили у поступку преиспитивања реизбора судија и зато што у њиховом избору за чланове ВСС није учествовао велики број судија. Тачно је да по Уставу мандат чланова ВСС из редова судија траје пет година, додао је Милојевић и подсетио да је и председник ВСС, на чијем је он челу по функцији, као председник ВКС, изабран на пет година, али да измене закона предвиђају избор за то место 30 дана од његовог усвајања.
Лично, председнику ВКС одговара да не буде и председник ВСС. Како каже наш народ, лакше коњу без самара, рекао је Милојевић и закључио да у ВСС тек предстоји много посла, „уколико желимо да то тело заиста буде гарант независности судске власти“.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.