Вести
20. 09. 2014.
Приватно обезбеђење сеје страх
Приватно обезбеђење у ноћним клубовима, предузећима или на јавном месту у просеку сваке друге године убије по једну особу, а у сукоб с грађанима, новинарима, јавним личностима, па чак и са децом, уђе најмање осам пута годишње показало је истраживање Центра за истраживачко новинарство Србије.
Број тих случајева треба узети с резервом с обзиром да, како је објаснила новинарка Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) Милица Шарић, велики број сукоба радника приватног обезбеђења није пријављен полицији због страха грађана од евентуалних последица.
Шарић је, представљајући јуче прву интернет базу података о нападима припадника приватног обезбеђења на грађане Србије „Страх од обезбеђења", објаснила да је новинарски тим ЦИНС-а истраживао период од 2003. до данас и у њу уврстио ситуације у којимаје приватно обезбеђење грубо прекорачило своја права. Како је истакла, шест таквих напада обезбеђења довело је до смртног исхода. База је намењена свима, грађанима, фирмама које унајмљују обезбеђење, али и фирмама које пружају те услуге, о припадницима приватног обезбеђења који су правили проблеме.
Она није коначна, већ се редовно ажурира од пријављених случајева, као и оних које је ЦИНС нашао у медијима, судској и полицијској документацији објаснила је Шарић. База тренутно садржи 86 случаја, односно опис сваког од њих, мапу Србије са означе ном локацијом инцидента, именом жртве, нападача и типом повреде. Значај базе „Страх од обезбеђења" истакао је секретар Министарства унутрашњих послова Милорад Тодоровић, који њен допринос види у успостављању систематске контроле приватног обезбеђења и евиденције да ли су учесници напада припадници полиције, запослени у фирмама за обезбеђење или особе ангажоване као телохранитељи.
Тодоровић је додао и да је веома важно што је донет Закон о приватном обезбеђењу, на чијој је изради и лично био ангажован, али да ће се прави ефекти његове имплементације постићи доношењем подзаконских аката. Оно што фали за имплементацију јесу подзаконска акта. Готово сва подзаконска акта су у завршној фази и очекујемо да у најскорије време да буду објављена рекао је Тодоровић, објаснивши да она, пре свега, регулишу програм и начин обуке припадника безбедности, акредитацију центара за обуку и начине полагања.
Формирање базе инцидената поздравио је председник Комисије зајавно приватно партнерство у сектору безбедности Србије Драгиша Јовановић који сматра да ће она допринети бољој контроли области приватног обезбеђења. Јовановић је оценио да ће, уз помоћ те базе, тржиште само регулисати које ће фирме, на основу репутације, постојати, а које ће се угасити, али је и додао да је потребно направити разлику између приватног и „дивљег" обезбеђења.
Проблеме праве илегалне „гориле"
Потребно је истаћи разлику између илегалног обезбеђења и служби обезбеђења у приватним фирмама, јер су у 92 одсто, од ових 86 евидентираних сукоба, учествовали припадници илегалног обезбеђења. Приватно обезбеђење је тренд свуда у свету и оно је потребно, али не може се све звати приватним обезбеђењем подвукао је Драгиша Јовановић и напоменуо да ту разлику треба да прави превасходно правосуђе.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.