Вести
19. 09. 2014.
Телевизија нас збуњује
Више од две деценије живимо у психози оружаних сукоба, са трауматским последицама по породицу и драматично тешку економску стварност.
Да ли је у таквом социјалном миљеу заиста неопходна заступљеност свих видова криминала којима врви телевизијска програмска шема.
Уредници често од „лупежа и рђе” праве хероје. Медијска слика далеко је од оне каква би требало да буде, да нас чини бољима. Некадашњи образовни, школски, хумористички, спортски, забавни, серијски и драмски програм утицао је позитивно на наш развој. И сада се сећамо емисија са озбиљним темама прилагођеним публици, деци и њиховом узрасту, без агресивности, изопачености.
За сваку осуду је наметање разних програма и емисија које покушавају да омаловаже и исмевају праве људске вредности, а подстичу непоштовање других, безобзирност, насиље, лаж.
Требало би више простора дати интелектуалцима, уметницима и јавним радницима из наших покрајина да гостују у емисијама РТС-а, и обрнуто.
Сигурно је да се недостатак средстава одразио на квалитет ТВ програма, али то није изговор за кич и на пример, потпуно „опуштене” ријалити програме. Више је него неопходан добар и креативан програм прилагођен свима, а посебно деци како би формирала прави систем вредности.
Њима ће бити блиски позитивни узори или идоли, они који ће на најбољи начин утицати на национални идентитет гледалаштва, посебно деце и младих људи. Међутим, није све баш тако црно. Задовољство је кад се појаве и добре емисије компетентних новинара и водитеља: јутарњи програм јавних сервиса државних телевизија, програм о пољопривреди, „Књига утисака” Светлане Зрилић, „Жикина шареница”, изванредна серија аутора Јована Мемедовића „Сасвим природно”, „Квадратура круга”, „Око”, „Сат”, као и емисије које води Мира Адања Полак.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.