Вести
18. 09. 2014.
Код кога је даљински управљач?
Усвајањем сета медијских закона држава би напокон требало да изађе из власништва медија у Србији, а финансирање јавних сервиса путем претплате поново прелази у руке грађана (читај: потрошача).
Претплата се за разлику од претходног периода са рачуна за струју преноси на посебне уплатнице и како најављују надлежни неће бити већа од 500 динара.
Било на који начин да нам претплату наплаћују у јавности је било спора. Зашто да плаћамо јавни сервис и путем кабловске и земаљске мреже? Зашто је компликовано ослободити се претплате? Зашто их плаћам, а имају рекламе? И оно што је можда најбитније од свега наведеног колико се питамо за квалитет онога што плаћамо?
Када је о цени и праву на избор реч, ако нам је за утеху, проблеме и "неостварена права" делимо са потрошачима у свим земљама у окружењу. Изузев са Црном Гором где се јавни сервис финансира директно из буџета.
Претплата у осталим државама бивше СФРЈ се креће од три до 12 евра месечно. И код њих се претплата везује уз рачуне за струју, телефон или за порез.
У Хрватској јавни РТВ сервис се финансира путем месечне претплате која износи 1.247 динара. Међутим Закон о хрватском јавном сервису ограничава оглашавање на девет минута по сату. Оно што мучи њихове потрошаче је то што претплату плаћају и у викендицама у којима проводе тек неколико седмица годишње.
У БиХ јавни радиотелевизијски систем има три емитера и сви се финансирају од таксе која у читавој БиХ износи 462 динара. Приходи се деле по посебној шеми. РТВ такса се у БиХ наплаћује путем рачуна за фиксну телефонију. Словеначки јавни сервис се финансира из претплате и посебно се тарифира телевизија, а посебно радио. Укупан месечни износ за оба медија је 1.514 динара, а уколико надлежну комисију убедите да немате телевизор плаћаћете "само" радио у износу од 447 динара месечно.
У Македонији се ТВ претплата плаћа као радиодифузна такса која износи 357 динара. Такса се плаћа пореској управи како би се обезбедила што боља наплата. Македонија поред најниже цене има и најбољи социјални програм по коме најсиромашније грађане ослобађа од претплате.
Оно што нам је свима заједничко плаћање кабловске не ослобађа нас од плаћања ТВ претплате. Ако све ово прихватимо као нужну реалност можда је право време да потрошачи, уместо ослобађања од претплате, захтевају квалитет за цену. Од тога не треба амнестирати ни кабловске дистрибутере.
Превише је жалби на пет филмова који се врте на једном каналу по неколико месеци, репризе "ријалити" емисија старих по неколико година и једних те истих рецепата омиљених кувара.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.