Вести
11. 09. 2014.
ДОКУМЕНТИ: Одговор одбране Радомира Марковића на оптужницу за убиство Славка Ћурувије (2)
Побијање Легијиног исказа
Тужилац у оптужници наводи да је оптужницу против Радомира Марковића подигао на основу изјаве Милорада Улемека коју је Улемек дао 8. јануара 2014. У тој изјави Улемек тврди да је 29. или 30. марта 1999. обавештен преко Центра везе, који се налазио у близини Лепосавића на Косову, а у којем је начелник био Милорад Брацановић, да оде у Београд и да се јави начелнику РДБ Радомиру Марковићу. Тврди да му је позив из тог оперативног Центра пренет радиовезом коју је он имао у свом командном возилу.
Тврди да је у Београд долетео хеликоптером, а да су га оперативци одвезли у седиште Службе које се тада налазило у згради ИИ Управе у Улици кнеза Милоша, где је у канцеларији Франка Симатовића затекао начелника Марковића. Да је њиховом разговору који је трајао око два сата присуствовао и Франко Симатовић.
Да је након што је реферисао о стању на Косову, Марковић позвао Слободана Милошевића да би му пренео сазнања добијена од Милорада Улемека. Да су након тога заједно, он и Марковић изашли у ходник где га је Марковић питао да ли могу припадници ЈСО да изврше физичку ликвидацију једног лица, чији идентитет није открио.
Да му је Улемек објаснио да је тренутно његово присуство на Косову неопходно, да под командом има 600 бораца и да из тог разлога не може да прихвати тај задатак. Улемек даље наводи да је по повратку на Косово имао обавезу да се свака дватри дана јавља начелнику Марковићу и да му реферише о стању на Косову.
Да се јављао сателитским телефоном на директан телефон у Штабу РДБ, а да му се најчешће на телефон јављала секретарица. Да је приликом једног од тих јављања, након 1020 дана од њиховог разговора у Београду, рекао Марковићу да сада може да прихвати онај задатак, а да му је Марковић одговорио да је то завршено. Тужилац констатује да је из каснијег следа догађаја утврђено да се радило о Славку Ћурувији. На те околности су сведочили Милорад Брацановић и Франко Симатовић.
Милорад Брацановић је дао изјаву 13. фебруара 2014. Том приликом је рекао да се од 21. марта 1999. налазио на Косову, у Штабу ЈСО који се налазио у селу Сочаница у близини Лепосавића. Да је у том оперативном Центру имао и Центар везе, али да су крајем марта или почетком априла биле прекинуте све телефонске везе на Косову.
Сведок Брацановић наводи и да Центар везе у Сочаници није имао комуникацију са Јединицом која се налазила на терену. Да често није ни знао где се налази Јединица, да Центар везе у Јединици није имао комуникацију са штабовима, већ само са оперативним саставом Јединице. Да у Сочаници нису имали сателитски телефон, да у то време није имао ниједан контакт са начелником РДБ, да није знао телефон начелника Штаба у Београду, да не зна да ли је Милорад Улемек комуницирао са начелником РДБ, да није чуо да је Улемек за време бомбардовања летео хеликоптером за Београд, да је, он мисли, маја месеца долазио за Београд пред једну велику акцију на Косову, да су том приликом ишли теренским возилом и да се тада Штаб РДБ налазио на Сењаку.
Франко Симатовић дао је изјаву 5. марта 2014. Изјавио је да се за време рата бавио електронским извиђањем. Да је бомбардовање било заказано за 24. март 1999, па се иселио из зграде ИИ Управе, која се налазила у Улици кнеза Милоша, да је Јединица за специјалне операције ЈСО наредбом министра полиције Влајка Стоиљковића у јулу 1998. изузета из службе Државне безбедности и премештена под јурисдикцију министра полиције у Штаб у Приштини. Да је том наредбом искључено свако командовање Јединицом од стране начелника РДБ.
Са Улемеком је имао сарадњу у време када је начелник Службе био Јовица Станишић, а да почетком бомбардовања крајем марта 1999. није имао контакт са Милорадом Улемеком и да се не сећа да су причали, да је могуће да га је видео, а могуће и да га није видео. Да није чуо да је Улемек 29. или 30. марта долетео са Косова у Београд хеликоптером и да 28, 29. или 30. марта 1999. године сигурно није присуствовао састанку на којем су били Милорад Улемек и Радомир Марковић у згради ИИ Управе у Улици кнеза Милоша јер он у то време у тој згради није ни имао канцеларију.
Такође је изјавио да се сателитским телефоном "НЕРА", који су својевремено били купљени за Службу у Америци и који је функционисао преко америчког сателита, не може остварити веза са било којим другим телефоном осим са сателитским исте врсте па се зато не може користити у приватне сврхе. Из изјава ова два сведока недвосмислено произилази да Милорад Улемек не говори истину.
Интересовање јавности
Оптужница за убиство Славка Ћурувије подигнута је 9. јуна ове године, након готово шестомесечне истраге, а 24. јула, одлуком Специјалног суда, враћена на допуну. Некадашњи начелник Ресора државне безбедности Радомир Марковић у и тројица бивших припадника РДБ терете се да су организовали криминалну групу и да су по налогу Н.Н. лица испланирали и извршили Ћурувијино убиство у априлу 1999. зарад очувања тадашње власти. Поступку претходи једногодишњи рад Комисије за истину о убијеним новинарима на челу са Вераном Матићем, и дугогодиш ње велико интересовање јавности.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.