Вести
09. 09. 2014.
(Ауто)цензури ни закон не помаже
Медијски мониторинг, спроведен у организацији Фондације Конрад Аденауер, указује на пад професионалности у српским медијима, а аналитичари су уверени да нови медијски закони неће много помоћи да се то поправи.
Све је очигледније да се медији удаљавају од своје основне функције, информисања грађана и приближавају се билтенизацији, односно постају средство пропаганде, рекла је Александра Поповић из Фондација Конрад Аденауер на представљају најновијег мониторинга медија за период април-септембар 2014. године.
Она је напоменула да се новинари свесно дистанцирају од својих професионалних норми, а за такву ситуацију, по њеном мишљењу, нису одговорни само медијски посленици, већ и институције, као што су Влада и Скупштина Србије, које нису показале довољну бригу за заштиту медија и слободе изражавања.
Истакавши да овакво стање у медијима не може допринети развоју Србије и да ће отежати пут Србије ка ЕУ, Поповић је оценила да је неопходна већа отвореност државних институција и јачање Владине канцеларије за сарадњу са медијима, ради континуираног информисања јавности о делатностима Владе.
Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ) сматра да у Србији није довршена медијска транзиција, као и медијска стратегија која, како је рекао, стоји "ни на небу ни на земљи", те да су нови медијски закони донети на брзину.
У процесу билтенизације медија, која је, каже, на делу, извор информације често се своди само на једну страну или су друга и трећа страна често у функцију прве, истакао је Гавриловић и додао да је после смене бивше политичке странке на власти, дошло и до "смене" аналитичара који се појављују у медијима.
Он је апеловао на медије "да укину рубрику 'прелиставање'", у којој је гост, по његовом мишљењу, срачунато изабран да на "свој начин тумачи чланке из новина и на тај начин додатно угрожава слободу медија".
Представљајући резултате мониторинга, Гавриловић је рекао да више од 90 одсто испитаних сматра да у медијима постоји цензура и аутоцензура, 73 одсто сматра да медији не извештавају објективно, 90 одсто сматра да не извештавају аналитично, а 95 одсто да не извештавају критично.
Онлајн анкета новинара показала је да су они најнезадовољнији својим материјалним статусом, подршком синдиката и могућношћу напредовања на послу, док су као најзначајнији разлог зашто се баве том професијом навели "задовољство слободом коју имају".
У анкети је Републичка радиодифузна агенција најлошије оцењена, као и рад Министарства културе и информисања, док је Савет за штампу просечно оцењен, а новинарска удружења имају довољну подршку медијских радника, рекао је Гавриловић.
Он је додао и да нови медијски закони неће променити слику и стање у српским медијима, јер су проблеми много дубљи и већи, истакавши да медије не би требало приватизовати, јер то није лек за њих, већ је неопходно спровести "модел спајања медија са грађанима и успоставити ту везу која је покидана".
Новинарка листа "Време" Тамара Скрозза сматра да је апсурдно да се нови медијски закони доносе у тренутку нестанка професионалне етике, као и политичких и економских притисака, који, како је рекла, "добијају све малигнији облик" и због тога не треба очекивати да ће ти закони моћи нешто да промене на боље.
"Ако су проказани и кажњени медији који су објавили неке од проблематичних уговора које је Влада потписала, питање је шта ће бити са осталим медијима, ако се усуде да објаве неке сличне информације", запитала је Скрозза.
Она је оценила и да је извештавање неких листова и таблоида у случају убиства девојчице Тијане Јурић случај драстичног и потпуног нестанка професионалне новинарске етике и да се у том случају није поштовао ни дигнитет жртве, али ни људска права осумњиченог за злочин.
Коментари (1)
Остави коментар10.09.
2014.
POGLEDOM SA STRANE
Već viđeno! Bezbroj puta.Školski primer plasiranja manipulativnuh poruka, srpskim medijima (zna se kojim),Vladi i Skupštini Srbije.
ОдговориNišta spektakularno! Isti cilj (isti nalogodavac), ista strategija i taktika (isti mentori i promoteri), iste metode i načela (stvaranje krivice za " pad profesionalnosti u srpskim medijima),manipulisanje strahom ( "...ovakvo stanje u medijima ne može doprineti razvoju Srbije i da će otežati put Srbije ka EU"),problematična "igra istraživanjem" - predstavljanje rezultata monitoringa.
Uobičajeno! Izneti stavovi su bez merodavnih i validnih dokaza,bez argumentovanog suočavanja sa nametnutim problemom.
PS: " Iskustvo je pokazalo da se s tim rđavim zanatlijama ništa ozbiljno ni vredno ne može učiniti. Život s njihovim učestvovanjem na javnoj sceni biće velika podvala i laž - prevara uvek u njihovu korist. S njima ni u najvećoj opasnosti po zajednicu, društvo i državu ne treba sarađivati,čak ni po cenu dobra i spasa,jer će kad-tad sve obesmisliti i razoriti.Takvo iskustvo odigralo se i odigrava se pred našim očima i s našim životima".
Čedomir Čupić,Politika i poziv,Čigoja štampa,2002,str.89.