Вести
25. 08. 2014.
Све је по закону
Имам све бројеве "Наше Борбе" и "Европљанина". У искушењу сам да почнем да их прелиставам, и знам, то је један од најлуђих послова, прво "ископавање", а онда би то могло потрајати данима.
Укратко, студија "случаја" "Борбе" и "Наше Борбе", свако једног од најбољих листова тада, сада и овде, трансформације до укидања, докидања, показала би континуитет уништавања једне, друге и треће земље које су неки имали привилегију да преживе.
У књизи "Данас, упркос њима првих хиљаду дана" Грујица Спасовић, главни и одговорни уредник тих хиљаду дана са акрибијом сталости према сећању, реконструише, и као актер и као сведок борбе са Законом о информисању 1988, који је потписао тадашњи министар информисања у влади народног јединства Мирка Марјановића, Александар Вучић, а коју су чинили Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Југословенска удружена левица, између осталог описује и "тај дан": "Догодило се, коначно, оно што смо дуго већ очекивали, нашли смо се пред судијом за прекршаје, по Закону о јавном информисању Србије.
Технологија, коју смо констатовали нешто касније, била је следећа: тужба по правилу долази након 20 часова увече, када су у редакцији само дежурни уредници и новинари, суђење је заказано за сутра у 11 часова (најзгодније је да то буде петак, јер Служба друштвеног књиговодства, где треба да се уплати казна има суботом краће радно време), пресуда стиже следећег дана, па остаје само неколико часова, да се пронађе новац и плати казна." "Било, не поновило се." Ових дана, "Данас" је платио казну.
У "Данасу" пише да је Дан Граф, предузеће које издаје Данас, испунило оно што се у Закону налаже, да су у "Данасу" испуњене одредбе закона, то јесте, да су запослени инвалиди (особе са инвалидитетом, по закону), али да немају прикупљену документацију.
Испуњено је и оно што закон налаже, али да још нису доставили документацију о томе, овога пута надлежним пореским властима. Ако је неко испунио оно што Закон захтева, не може бити кажњен као да то није испунио, макар и каснио са прикупљањем документације о томе да је то испунио. Не може бити кажњен као да то није урадио. Може трпети неке процесне последице, али процесна последица не може бити да неко ко је невин бива кажњен. Када се то успостави као процесна последица, онда се то зове терор.
Мање пенале плаћају глобалне компаније када у неком глобалном послу касне у извршењу уговора вредних десетине милијарди долара, евра, или чега год хоћете. Пенале као што су наметнути "Данасу" успостављају једино зеленаши и због тога зеленашење јесте кривично дело, а кад то ради један те исти режим у једној држави, онда то јесте терор (1988, 1999, 2011, 2014).
Против зеленашења постоје судови, а против терора отпор. "Баш желим да вас уништим", изрика је једног од допунских учесника у суђењима "Данасу" 1998. Гледам насловне стране "Европљанина": "Утеривање страха", "Освајање слободе", "Шта је следеће, Милошевићу?", "Крај његове ере", "Србија умире шапатом" и "Злочин и казна". "Утеривање страха" и "Освајање слободе". Зеленашење и отпор. "Магазин Европљанин у 13. издању објављеном 19. октобра 1998. доноси један од најхрабријих текстова написаних у време режима Слободана Милошевића (са сајта фондације Славко Ћурувија).
Текст "Шта је следеће, Милошевићу" заједнички су потписали Александар Тијанић и Славко Ћурувија и у њему се, треба то поново прочитати, и следеће: "Пишемо вам због одбране слободе медија. Пишемо вам, међутим, и због много значајније ствари. У Југославији, без проглашавања ратног и ванредног стања, примењују се и ванредне и ратне мере. А ви нисте реаговали. Зашто? Да ли зато што избегавате да се суочите са коначним резултатом ваше десетогодишње владавине?
Да ли зато што, уморни од владања, избегавате одговорност и препуштате власт групи која је победила у дворском рату за контролу над политиком, судовима, новцем, полицијом, тајним службама, војском, универзитетима, медијима, целокупним друштвом и државом?
Или зато што сте исцрпевши огромну подршку већине Срба, са почетка ваше владавине изабрали репертоар политичких трикова, масовних хипноза и митова, изабрали да сачувате сопствену власт укидањем Устава и закона, као посредника између себе и грађана, и владате као апсолутистички монарх." (Одлука о кажњавању "Европљанина" донета је 24. октобра 1998. године, а одмах затим следила је заплена имовине предузећа и тиража магазина "Европљанин" и листа "Дневни телеграф", оба у власништву Славка Ћурувије.)
Већ годинама у Београду и у ЦЗКДу ради Удружење корисника психијатријских услуга и чланова њихових позоришта "Душа", њихове представе (чудесан рад Ришара Грола, кореографа и редитеља), од којих једне ево на Битефу, до те мере су узбудљиве и пуне емпатија за нас који нисмо у њима и нисмо у удружењу, Арто је, наравно, био у праву, болест је ван психијатријских установа.
Да ли "особе са инвалидитетом" раде у "Данасу", да. Да ли и сви "други" раде у "Данасу", да. Да ли су сви незапослени и особе са инвалидитетом, за размислити. Да ли смо сви "особе са инвалидитетом". Без онога "са поносом", можда. Да ли је боље да радимо, или да будемо незапослени, као инвалиди. Ако ме питате, не. Шта би на све ово рекли "Фераловци", колика је била њихова цена. Колики зеленашки пенали. По закону.
Пенале као што су наметнути "Данасу" успостављају једино зеленаши и због тога зеленашење јесте кривично дело, а кад то ради један те исти режим у једној држави, онда то јесте терор (1988, 1999, 2011, 2014). Против зеленашења постоје судови, а против терора отпор. "Баш желим да вас уништим", изрека је једног од допунских учесника у суђењима "Данасу" 1998.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.