Вести
21. 08. 2014.
Употреба медија
Петицију за гашење медија данас би потписало више од милион људи. Али да није тако јадних српских медија да помогну Бојану Јовановићу и Игору Јурићу, вероватно не би била решена два случаја о којима је брујао читав регион
Српски медији су најгори, уредници крвожедни, а новинари спремни да за бурек и кутију цигарета напишу шта год ко наручи.
Тако наше новинарство изгледа из визуре просечног српског читаоца. И, руку на срце, не може се рећи да је то апсолутна лаж јер се у овој професији наталожило мноштво кукоља који је од седме силе створио девету рупу на свирали. Али то ни у ком случају није разлог да се за све мане, недостатке и бедастоће овог друштва и државе окриве новинари (па чак и они најгори) који о њима извештавају. Као да је гласник највећи кривац што шаље трагичну поруку српске стварности, па га треба убити и тако решити читав проблем.
Јер кад не буде злих, корумпираних и неписмених новинара који кваре идилу, више неће бити ни:
корумпираних политичара, који ће због егзодуса новинара постати највећи борци за интересе јавности, спремни да раде по читав дан за бедне паре
катастрофалних поплава јер је држава на време обновила и подигла критичне насипе л готово нерешивих случајева саобраћајних несрећа пошто ће све камере, плаћене буџетским новцем, радити и пратити оно због чега су и монтиране л монструма спремних да силују и свирепо убијају жене и децу јер неће бити новина да распирују најниже страсти
злоупотреба новца намењеног лечењу болесне деце пошто ћемо живети у друштву без медија (оно о чему се не извештава, није се ни догодило)
пљачкашких приватизација и финансијских малверзација јер ће постојати механизми контроле и ригорозне казне
старлета, „курвета“ и осталих ничим изазваних тета с талога овог друштва које ће се замонашити услед нестанка новинских дуплерица
примитивних расправа Вујошевића и Човића јер више неће имати ко да их завади, а камоли подстакне да се за гушу, колена и удове хватају
наставите низ...
Петицију за гашење медија у Србији данас би, мирне душе, потписало више од милион људи. Ни они, међутим, не би могли да превиде чињеницу да су и тако јадни, српски новинари уз Бојана Јовановић а и Игора Јурића својом иницијативом кључно допринели да полиција реши два случаја о којима је брујао читав регион и који би, да није било толиког медијског притиска, вероватно завршили заборављени у некој фиоци или макар отаљани.
Управо су потрага за Тијаном Јурић (нажалост, трагично завршена) и случај бахатог возача с Бранковог моста уџбенички примери адекватне улоге и функције медија у савременом друштву. Нарочито овако фелеричном, какво је српско у 21. веку. Јер онај апел Игора Јурића и вапај Бојана Јовановића нестали би у хаотичном шуму наших свакодневних брига и проблема да новине, портали и телевизије нису на сав глас проговорили о страшној судбини Тијане и Луке.
То их, истини за вољу, ипак није вратило међу живе јер ми не можемо да укротимо монструме поникле из разореног окружења и хартијом зауставимо бахате возаче у саобраћају. Али смо зато бар увек лака мета...
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.