Вести
20. 08. 2014.
Законом хоће да дисциплинују независне
Отворено писмо у коме је пословодство нашег листа обавестило надлежне министре и премијера о апсурдно високој казни од пет милиона динара која нам је изречена према закону о запошљавању особа са инвалидитетом, као и јучерашњи текст „Држава на Данасу тренира строгоћу“, изазвали су бројне коментаре читалаца, медијских кућа, новинарских удружења као и оних која окупљају особе са инвалидитетом.
Пажњу јавности окупирала је не само висина казне, него и чињеница да је она одмерена у троструко вишем износу, према одредбама које више нису биле на снази и за период док је трајало захтевно прикупљање документације за запошљавање два радника.
Управо то је отворило питање да ли је циљ закона и пореске администрације да особе са инвалидитетом заиста дођу до радног места, или је реч о парафискалном намету којим се пуни државна каса, чак, према неким критикама, и о врсти притиска који се постиж е његовом селективном применом.
Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом није отворио нова радна места за раднике из те категорије. Њиме се фаворизује запошљавање инвалида рада, и већина, готово 90 одсто фирми, управо је тако решила „проблем“ са законом. То је очигледно и из података Националне службе запошљавања, кроз чију евиденцију само прођу инвалиди рада, а предузеће формално испуни своју обавезу. За особе које су пре 15. године добиле категоризацију, које су у групи тешко запошљивих, ништа се није изменило, а поготову не процедура у којој свој статус, најчешће видљив голим оком, у више наврата морају да доказују пред различитим комисијама каже за Данас Дилбера Сарајлић, секретарка београдског Савеза за церебралну и дечију парализу.
Она додаје да се у тој групацији чак и повећава број незапослених, јер паралелно са новим нормама није учињено готово ништа да би се особама са инвалидитетом омогућили услови за школовање и стицање квалификација, што би био први услов за лакши пут до радног места.
Закон је највише послужио да се напуни државна каса, јер не само да се новац убире кроз „пенале“ које плаћају фирме где не постоје услови за запошљавање, или кроз казне која је у случају Данаса драконска, него и тако што је на предузећа пребачен терет финансирања инвалида рада који су имали пола радног времена, а Фонд им је раније надокнађивао доходак до целог износа каже Сарајлићева.
Света Раковић, генерални секретар Независног удружења новинара Србије, подсећа да је лист Данас специфичан јер га је администрација на чијем је челу исти човек два пута драстично казнила. Деведесетих је то било према суровом закону о информисању, као пред преким судом, а сада је, признајем, знатно блажа казна са небулозним образложењем Пореске управе. Не знам да је и један други медиј санкционисан по том основу, не знам чак ни да су тако високе казне изречене некој фирми, а симптоматично је да се ту инспекције појављују након што је објављена серија критичких текстова о неким високим функционерима на власти. Индикативно је то што порезници не прихватају аргументе, чиме се и потврђује теза да овде није реч о ажурности администрације, већ о моделу којим власт дисциплинује независне медије каже Раковић.
Наш лист је, следећи професионално интересовање, покушао да сазна и који су стварни ефекти овог закона. Од Пореске управе пре пет дана затражили смо информацију о томе колико је средстава по закону о запошљавању особа са инвалидитетом, у прошлој и овој години, уплаћено у буџет, и то по основу „пенала“ и по основу изречених казни. Интересовало нас је и која је намена тако прибављеног новца, колико послодаваца је запослило нове особе са инвалидитетом, колико њих плаћа пенале и у ком износу, колико је контрола извршено и на који начин се обављају, као и колико је фирми кажњено, који су минимални, а који максимални износи казни. У ПР служби Пореске управе, коју контактирамо свакодневно, ни јуче нису знали када ћемо добити одговоре.
Порука читаоцима: Данас се неће угасити
Читаоцима који се већ два дана јављају забринути за судбину новина након изрицања драстичне казне, редакција и пословодство Данаса поручују да не брину. Уз велике напоре и одрицања, плаћена је казна од 3,3 милиона динара и већи део камате од укупно 1,8 милиона динара, док је за преостали мањи износ добијен порески кредит.
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.