Вести
04. 08. 2014.
Они су у трци за РТС
Иако закон каже другачије да ће новог генералног директора бирати Управни одбор РТС после конкурса, пресудну улогу у његовом избору имаће премијер Александар Вучић. Према нашим сазнањима, Вучић ће директора бирати између најмање шест кандидата, са којима је већ имао разговоре.
Затварањем приче о медијским законима у парламенту отвара се једна још важнија прича: ко ће бити нови директор РТС?
Иако закон каже другачије да ће новог генералног директора бирати Управни одбор РТС после конкурса, пресудну улогу у његовом избору имаће премијер Александар Вучић. Према нашим сазнањима, Вучић ће директора бирати између најмање шест кандидата, са којима је већ имао разговоре.
Двојац и четверац
Један од најозбиљнијих кандидата је Горан Караџић, актуелни председник РРА, тела који ће се новим законом само променити име у Савет регулатора. Караџић по закону има право поново да буде изабран за председника Савета регулатора, али није мали број оних који верују да ће заправо уместо у Савет прећи у Таковску 10. Међутим, Караџић за „Блиц” каже да с премијером није имао разговоре о преласку у РТС. Нисам о томе разговарао са премијером и не верујем да ће премијер о томе разговарати с било ким јер директора Јавног сервиса бира УО након конкурса параграфски одговара Караџић. Сазнајемо и да је други Вучићев кандидат нико други до Дејан Јоцић, сувласник и главни уредник ТВ Нове. Јоцић већ има довољно искуства с телевизијама, радио је на ТВ Првој након што је ову телевизију од „Фокса” купила грчка групација „Антена” и с којом је направио успех у Србији. Након одласка с Прве, уз помоћ немачких партнера основао је и ТВ Нову, али је овај пројекат пред гашењем јер РРА два пута на конкурсу није хтела да им додели националну фреквенцију. Једино што могу да вам кажем јесте да већ имам врло озбиљну понуду једне стране медијске куће да им водим телевизију неодређен је био Јоцић одговарајући на наше питање. Поред овог двојца, у игри је и велики фи лантроп и дугогодишњи директор и уредник Б92 Веран Марић. Као могући кандидат, помиње се и водитељ ТВ Хепи Миломир Марић, а познаваоци медијске сцене кажу да не треба искључити и бившег уредника БК телевизије и главног уредника ТВ Авале Срђана Ђурића. На крају не треба искључити и могућности да, ако се зна какав однос има са премијером Вучићем, у трци за генералног директора РТС појави кандидат власника ТВ Пинка Жељка Митровића. Међутим, на основу медијских закона, види се да утицај Митровића слаби, јер нису прошли неки предлози за које се он залагао.
Ни сенка од Тијанића
Ко год да буде изабран, нови директор РТС сигурно је да неће бити налик Александру Тијанићу, који је Јавни сервис водио пуних девет година. Прво што је Тијанић једноставно непоновљив, а друго што нови закон прво предвиђа да функција генералног директора не буде спојена са функцијом главног и одговорног уредника, што је Тијанић био. Друго, нови директор РТС располагаће са најмање 75 милиона евра годишње (зависи од висине наплате нове таксе), али ће имати великих ограничења при куповини квалитетног програма, као што су велика спортска такмичења. Нови генерални директор мораће да има факултетску диплому и 10 година управљачког искуства.
Закон
Посланици су јуче усвојили Закон о медијима, који предвиђа да се приватизација медија заврши до 1. јула 2015
Такса
500 ДИН. Од 1. јануара 2016. почеће наплата таксе на РТС која ће износити највише 500 динара месечно. РТС ће сваком власнику електричног бројила на почетку године послати пакет од 12 уплатница, а овај рачун ћете плаћати до 5. у месецу. У случају кашњења биће зарачуната и камата, а уколико не будете плаћали, РТС ће имати право принудне наплате.
О странцима
Нови медијски закони, иако усаглашени са ЕУ, као да су писани да се некима изађе у сусрет. Тако је измењен члан да кабловски оператери не могу да имају телевизију, тачније информативни програм. Тиме су се стекле и законске могућности да америчка компанија ККР, која је у Србији купила СББ, са ЦНН направи регионалну телевизију Н1. Закон предвиђа и да један власник сада легално може бити власник више ТВ у Србији са националном покривеношћу. Услов је да телевизије заједно не могу да имају више од 35 одсто шера (тржишта), што је у Србији тешко, и тиме се изашло у сусрет грчкој Антени.
За дигитализацију 30 евра
Мање од годину дана остало је до почетка дигитализације у Србији. Тачније, према правилима, 17. јуна следеће године све телевизије ће морати да угасе све аналогне предајнике и да пређу на дигитални сигнал. Свако домаћинство које нема кабловску телевизију мораће да купи посебан пријемник или рисивер да би гледали домаће канале. Његова цена могла би да буде око 30 евра.
Дејан Јоцић 35%
озбиљан кандидат. Каријеру је започео 1992. на немачком каналу ЗДФ. Био директор ТВ Прве
Горан Караџић 33%
председник Савета РРА. Од 2000. до 2004. био директор ТВ Аполо. Радио у „Ставу“, „Дневнику“...
Веран Матић 15%
Маја 1989. основао Радио Б92, а током 2000. и ТВ Б92. Десет година био председник АНЕМа
Срђан Ђурћ 10%
саветник за медије у влади Војислава Коштунице. Водио две телевизије: БК и Авале. Власник ПР агенције
Миломир Марић 7%
био главни уредник магазина „Дуга“, потом директор БК телевизије. Познат по интервјуима
Коментари (0)
Остави коментарНема коментара.