Вести

02. 08. 2014.

Извор: Б92, Танјуг

Усвојен Закон о јавном информисању

Београд -- Посланици Скупштине са 182 гласа "за" усвојили су Закон о јавном информисању и медијима, који предвиђа да се поступак приватизације медија заврши до јула 2015. Како је образложено, Закон ствара услове за слободан развој независних, професионалних медија и медијског система који треба да омогући најшире задовољавање потреба грађана, без дискриминације, за информацијама и садржајима из свих области друштвеног живота.

Прописан је и излазак државе из медија, осим у за то посебно утврђеним случајевима, као и јасно дефинисан јавни интерес у области јавног информисања.

Законом се регулише положај уредника, заштита права новинара и подстицање новинарског удруживања, затим транспарентност власништва у медијима, успостављање Регистра медија и заштита медијског плурализма кроз спречавање недозвољеног обједињавања у области јавног информисања.

Предвиђен је прелазак са директног буџетског финансирања појединих медија на систем пројектног, конкурсног суфинасирања, за све медије, односно издаваче медија који су уписани у регистар медија, правна лица, односно предузетнике који су регистровани за производњу медијских садржаја, као и друга правних лица односно предузетника.

Пројектно суфинасирање отворено је и за независне продукције, удружења грађана као и други субјекти који нису оснивачи медија.

У буџетима Републике, аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе обезбеђује се део средстава за област јавног информисања и та средства се распоређују расписивањем јавних конкурса и појединачним давањима, на основу примене принципа недискриминације и правила о додели државне помоћи и заштити конкуренције.

Средства намењена за појединачна давања ограничена су на пет одсто од укупно опредељених средстава за остваривање јавног интереса у области јавног информисања путем јавних конкурса.

Износ појединачног давања не може бити већи од 20 одсто износа који је прописан за јавне набавке мале вредности.

Министарство надлежно за послове јавног информисања доноси подзаконска акта којима се ближе уређује начин, услови и критерујуми за доделу средстава путем суфинансирања и прописује форму потребних образаца.

Закон прецизира да је напуштен појам јавно гласило, а усвојен медиј, а то су дневне и периодичне новине, сервиси новинских агенција, радио програм и телевизијски програм и електронска издање тих медија, као и самостално електронско издање, под којима се подразумевају уређивачки обликоване интернет странице или интернет портали, који су регистровани у Регистру медија.

Медиј нема својство правног лица. Законаом је утврђено и шта медиј није - књига, филм, носач аудио и аудио-визуелног садржаја, научни и стручни часопис, интернет претраживачи и агрегатори чиме се спречава потенцијална могућност да се у пракси појаве његова различита тумачења.

Издавач медија може бити свако физичко и правно лице, они морају бити регистровани код надлежног републичког органа за обављање делатности, а медиј може основати свако домаће или старно правно или физичко лице, у складу са законом.

Промена издавача уписује се у Регистар медија.

Законом је наведено шта је Импресум, установљен Регистар медија који води Агенција за привредне регистре, пружа се радноправна заштита новинару, у складу са прописима из области радног права, а којом се појачава основ за заштиту професионалног новинарског интегритета од злоупотреба закона и шиканирања у циљу спречавања слободе јавног информисања.

Заштићено је и право новинара на објављивање тврдњи и изношење ставова и мишљења, његово право на изношење ставова, односно мишљења ван јавног гласила као лични став, право да одбије извршење налога којим би се кршила правна правила и етика новинарске професије, као и право на аутентичност прилога које подразумева да се новинаров прилог чији је смисао измењен у уређивачком поступку не сме објавити под именом новинара без његовог пристанка.

Закон такође садржи и одредбу о новинарској тајни којом се гарантује новинару да не мора открити податке који се односе на извор информације, осим ако се ти подаци односе на кривично дело, односно учиниоца кривичног дела, за које је законом запрећена казна затвора од најмање пет година, и ако се подаци на могу прибавити на други начин.

Гарантује се слобода оснивања новинарских удружења, а уређен је и положај представника иностраних медија и дописништава. Закон предвиђа да они имају иста права и обавезе као и домаћи уредници, новинари и остали сарадници.

Законом су уређена посебна питања из области јавног информисања и то претпоставка невиности, објављивање информација у вези са кривичним поступком, забрана говора мржње, заштита малолетника и забрана јавног излагања порнографији…

Тим законским решењем се такође уређује заштита достојанства личности лица на које се односи информација па тако није дозвољено објављивање информација којима се повређује част, углед или пијетет, којима се лице приказује у лажном светлу, уколико интерес за објављивањем информацијама не претеже над интересом заштите достојанства и права на аутентичност.

Законом се први пут даје заштита и жртвама насиља, уређено је објављивање информација из приватног живота и личних записа, као и правила која се односе на услове када је допуштено објављивање информација из приватног живота и личних писаних записа.

Значајна новина предвиђена је у одредби која прописује када није потребан пристанак за објављивање информације из приватног живота, ако у конкретном случају интерес јавности да се упозна са информацијом, односно записом, претеже у односу на интерес да се спречи њено објављивање. Ти случајеви су пецизно предвиђени законом.

Када је реч о објављивању исправке информације, реч је о механизмима за отклањање последица, објављивања неистинитих, непотпуних или нетачно пренетих информација, према лицу чије је право односно правни интерес повређен објављивањем информације.

Док са једне стране одговор представља правни механизам који гарантује право лицу које је погођено објављивањем информације да на ту информацију јавно реагује тако што ће изнети своје чињеничне тврдње, право на исправку гарантује појединцу да може да захтева од суда мериторно утврђивање да је објављена информација неистинита, непотпуна или нетачно пренета.

То лице може да захтева да суд одговорном уреднику нареди, да без накнаде, објави исправку те информације као неистините, непотпуне или нетачно пренете.

Закон је дефинисао и да су за рад јавних предлузећа Тањуг, Панорама и Радио Југославија у 2014. години обезбеђена средства у износу од 268.125.000 динара.

Средстава су обезбеђена Законом о буџету Републике Србије за 2014. годину и Решењем о употреби средстава текуће буџетске резерве од 12. јула ове године.

До краја године потребно је обезбедити додатна средства у износу од 89.375.000 динара, пише у тексту, док је за прву половину наредне године, тачније до 1. јула 2015. године, потребно обезбедити у буџету Србије, средства за функционисање тих медијских кућа у износу од 178.750.000 динара.

Законом се уређује и начин остваривања слободе јавног информисања, а посебно прикупљања, објављивања и примања информација, слободу формирања и изражавања ставова и мишљења, штампања и дистрибуције новина и слобода производње, пружања и емитовања аудио и аудио-визуелних медијских услуга…

Законска решења обухватају и слободу ширења информација путем интернета и на другим платформама, као и слободу издавања медија и обављања делатности јавног информисања ин а тај начин покривени су сви појединачно одређени аспекти слободе јавног информисања - од слободе стварања и дистрибуције медијских садржаја, до обезбеђивања услова за слободно издавање јавних гласила.

Прецизирана су и начела на којима се заснива слобода јавног информисања, а то су гарантована слобода јавног информисања и забрана цензуре, диксриминације новинара, вршење притиска, претње или уцењивање уредника, новинара и извора информације.

Друго начело је остваривање права јавности да буде обавештена о питањима од интереса за јавност, затим начело заштите медијског плурализма и забране монопола у области јавног информисања.

Наведено је и начело које се тиче омогућавања доступности јавности података о медијима ради формирања сопственог мишљења о веродостојности и поузданости информација, ставова и мишљења објављених у медијима као и ради сагледавања могућег утицаја медија на јавно мњење и заштите медијског плурализма.

Пето начело говори о положају носиоца јавних, односно политичких функција, да би се осигурала несметана комуникација грађана и политичара, као и оних на државним функцијама, односно функцијама власти, законским одредбама је предвиђено да су те личности дужне да трпе изношење критичких мишљења која се односе на резултате њиховог рада и политику коју воде.

Законска решења предвиђају обавезу новинарске пажње, која се односи на уреднике и новинаре.

Она подразумевају посебне обавезе уредника и новинара у процесу преношења информација, односно дужност да преузете информације, ставове и мишљења пренесу веродостојно и потпуно, као и дужност да наведу назив другог јавног гласила из кога преузимају информације које објављују.

Јавни медијски сервиси имају обавезу да о појавама, догађајима и личностима извештавају правовремено и непристрасно, да омогуће изражавање свих ставова и мишљења која су заступљена у заједници, да у духу толеранције, подстичу расправу о свим темама од интереса за јавност, да производе разноврсне програмске садржаје и теже највишем нивоу квалитета услуга.

Утврђен је јавни интерес у области јавног информисања, који представља остваривање права јавности да буде информисана, и он се остварује путем медија.

Слободан развој независних, професионалних медија и медијског система треба да омогући најшире задовољавање потребе грађана, без дискриминације, за информацијама и садржајима из свих области живота - политике, привреде, културе, уметности, образовања, екологије, спорта, разоноде…
Усвојен Закон о електронским медијима

Посалници Скупштине Србије усвојили су данас већином гласова Закон о елеронским медијима, који прецизно дефинише надлежности Србије над пружаоцима аудиовизуелних медијских услуга због преласка на дигитално емитовање програма.

Нова техничка достигнућа подразумевају да све чланице ЕУ морају до 2015. године да предју са аналогног на дигитално емитовање програма и да се у том простору пружаоци програмских садржаја посматрају као пружаоци аудио-визуелних медијских услуга а не као емитери.

Закон терминолошки ускладјује и одредјује дефиниција појмова у складу са Директивом о аудиовизуелним медијским услугама, нормативног регулисања рада, надлежности и послова регулаторног тела у области електроских медија, имајући у виду промењене околности до којих ће доћи преласком са аналогног да дигитално емитовање.

Законом је дефинисано и гарантовање слободе пријема и реемитовања медијских услуга, због дефинисања и одредјивању врсте аудио-визуелних медијских услуга у складу са Директивом ЕУ.

Аудиовизуелна политика је једна од значајних политика Европске уније и у марту 2010. године ЕУ је Директивом Европског парламента и Савета о пружању аудио-визуелних медијских услуга (АВМС Директива) утврдила нови регулаторни оквир у вези са пружањем аудио-визуелних медијских услуга.

Србија је добила статус кандидата за чланство у ЕУ па је та Директива у даљем процесу приближавања и пријема у пуноправно чланство у ЕУ наметнула потребу услаглашавања садашњег законодавства са стандардима који су утврдјени у њој.

Посланици су се, осим о сету медијских закона, изјашњавали и о сету закона из области привреде. Усвојени су Законо о приватизацији, као и измене Закона о стечају и измене Закона о поступку регистрације у Агенцији за привредне регистре. Опширније о усвојеним законима и законским изменама из области привреде на страницима БИЗ-а.