Вести
23. 07. 2014.
Бранислав Чанак, председник УГС "Независност"
О УНС-у, НУНС-у и којечему
Прво је постојао само УНС. Онда је, јер је УНС склизнуо у цивилизацијску провалију, основан НУНС
Сада у Србији постоје и УНС и НУНС, Ако су исти, шта ће нам у овом времену штедње две исте ствари. Ако нису исти, како то да видимо. У једној ствари, ипак су исти – баш их брига шта се дешава са медијима, тачније, помало брину шта моћници раде медијима, али, шта медији раде другима, немоћнима, а по налогу моћника, е, то их се уопште не тиче. Сем што недавно, председник НУНС-а Вукашин Обрадовић ђипи до неба у заштиту беспомоћног грађанина Драгана Дјиласа, човека који никада ништа зло (али, ни добро) није учинио медијима, а кога је напала она ствар коју неки зову курир. Боже, како се Вуле потресао за судбину ничим заштићеног и у свемо невиног градјанина Ђиласа. И сада ми крену сузе на очи од толико пожртвовања председника НУНС-а.
УНС су сачињавали новинари који су подржавали без трунке резерве Милошевића, резерву нису имали чак ни онда када је свуда око Србије почела да лије крв оних који нису Срби, па ни онда када је лила крв неподобних Срба у Србији. НУНС је настао да би о свему томе бринуо. УНС се финансирао од ваздуха, дакле, патриота, а НУНС од грантова, дакле, издајник. Главни координатор прикупљања и коришћења ( за мање наивне и главни корисник) грантова била је Међународна федерација новинара ( ИФЈ ). Основна подлога за давање грантова била је изградња слободног, демократског, грађанског друштва и државе, од медија, за медије, мерено по томе колико то, по свему судећи, не може да уради УНС, а колико се очекује да НУНС може.
ИФЈ је на моменте деловао врло уверљиво у тој борби да разлучи добро од лошег у новинартсву. Одмах после Дејтона, када је установљен Међународни суд за ратне злочине у бившој Југославији са седиштем у Хагу, ИФЈ је на два узастопна конгреса донео две готово идентичне резолуције о нужности да се на хашким клупама, заједно са својим налогодавцима политичарима надју и новинари. После пада Милошевића, када су пресахли ратни грантови за добре момке у борби против лоших, хитно се измишљају грантови помирења, а УНС, иако је две године пре тога НАТО изручио бомбе на РТБ, симбол ратног новинарства, бива примљен у ИФЈ. Дакле, по ИФЈ-у, од мучног злочина у Абердаревој, до братског загрљаја зараћених страна довољне су две године. Сви други, погубљени широм бивше Југославије, постају небитни, конгресне резолуције о Хагу нестају, јер, прошлост треба заборавити – до прве прилике, када ћемо је обновити.
Ратови у Србији никада нису престали, али, УНС и НУНС, сада братски загрљени под заставом ИФЈ, виде само једну од последица тих ратова, последицу која се само њих тиче, притисак који их је створио и поделио у две организације. Када ове две организације закукају да с леђа треба коначно да им сјашу разни моћници, посматрачу не може да промакне једна тужна историјска игра: када је јахао Милошевић и његови чауши УНС је ћутао, а НУНС настао управо због тог ћутања. Данас ћуте заједно. Јер, апсолутно је неприхватљиво да су ове две организације толико у заблуди да не виде да када престану да пљују грађане Србије по налогу, моћници ће их оставити на миру. Истина, оставиће их и без пара, али, не можеш и једно друго до краја. Свака професија има своје лимите и када их било ко шири насилно, новцем, рецимо, професија пуца, истеже се, уврће и на крају урушава. Зато је једна од најважнијих одредница професионалца његова способност да тачно одреди лимите своје професије и да их по сваку цену чува.
У Србији има неколико хајдучких јазбина којима је неко наденуо медијска имена и њихов посао је јавни линч било кога ко се надје на налогу. Неко би рекао, као на Дивљем Западу, међутим, не треба вређати дотични Запад. Лично сам видео примерак новина из Доџ Ситија из друге половине 19. Века, дакле из времена када је брзина потезања револвера био једини начин задовољења правде. У поређењу са нашим медијским јазбинама, тај примерак је био за Пулицера.
Када год се помену убиства Славка Ћурувије или Зорана Ђинђића, обилно се мудрује да је и једном и другом убиству претходила медијска кампања, стварање климе за убиство. И нигде се не помиње да ли је неко покушао да заустави те кампање. Не помиње се, јер нико није ни покушао. Као ни данас, када из ових медијских јазбина проговарају полуписмени моћници Србије ( кажем, полуписмени, јер, да су писмени научили би и оне у јазбини писмености, не заборавите, Хитлерови новинари су били писмени), дакле, када се ови власници Србије јаве, нема никога у Србији да бар изрази гађење. Нисам чуо да је неко због тога избачен из УНС-а или НУНС-а, нисам чуо ни за покушај осуде, ни за покушај покретања кампање за достојанство професије, захтев да УНС и НУНС одмах добију овлашћења за лиценцирање новинара, нешто, било шта. Сутра, када се ове кампање заврше као са Ћурувијом и Дјиндјићем, ако се тако заврше, када се сетите да су претходиле одстрелу, бар реците: Знао сам и ћутао, због свог дупета.
УГС НЕЗАВИСНОСТ
Бранислав Чанак, председник
Коментари (2)
Остави коментар28.07.
2014.
MEZABORAV...
Gospodina Čanka pamtimo i kao novinara spoljnopolitičke redakcije Radio Beograda! Koliko da se zna,a ako treba - možemo na neke stvari i da podsetimo.
Одговори23.07.
2014.
Nema naslova - poludeće urednik
Eto, javio se kolega. Pa, recimo da je delimično u pravu, ali je i mnogo ljut za svoje godine. Ostavite to nama mlađima. Na nama je da ih "žive pohvatamo".
Одговори