Вести
06. 07. 2014.
Фулконтакт у блату
Ко каже да се српски таблоиди штампају као јефтини кувари за канибале греши само у једној ствари. Жута штампа данас нема циљ да их купују људождери, већ је мотив много амбициознији: да Срби, уместо свињетине, почну да мљацкају махом избезумљен свет око себе.
Како иначе назвати високоумна штива у којима се људи најпре недељама черече на насловницама, потом се кувају у кипућој води или пеку у рерни, на унутрашњим странама, за висно од укуса - а онда се сервирају на киосцима? Тај гурмански садржај вредан 20 или 30 динара, дакле, јефтинији и од најјефтинијег сладоледа (беше ли то „руменко”), створен је као пропагандна народна кухиња којом владају такозвани политички, обавештајни, тајкунски и криминални центри моћи.
Јефтинија од смрзнутог екстракта јагоде који се лиже, два најважнија таблоидна листа сада су кренула у беспоштедни рат један против другог. Временска коинциденција која каже да је сукоб, у ком неће бити заробљеника, објављен онога тренутка када су кренуле најаве о сме нама у врху полиције, наводи на једноставан закључак: њихови такозвани анонимни и добро обавештени извори допиру до самих врхова сукобљених делова политичке и обавештајне братије.
Некада су се, у самоуправном социјализму, грешни кадрови називали „отуђеним центрима моћи”, а како тада није било таблоида, та фраза је представљала путоказ за партију и радни и сити народ да је поменута отуђена персона кандидат за друштвени карантин.
То је, у преводу, значило да се прелази на другу страну тротоара, када се дотични појави на корзоу. Ко коме сада припада када је народа све мање, а уз то је и од онога што нас је преостало већина гладна, гола и боса? Дакле, ко је Па пајин, ко Мангов, а ко Бананин на шведском столу јужног воћа, што већ сада уз тривијални заплет сервира и ДаркоНарко Шарић?
У свом сведочењу, некада ситни крадљивац из Пљеваља, унапређен у регионалног Ескобара, бавио се утицајем витамина на здравље политичке, обавештајне и мафијашке елите, а ко је на чијој страни може се одгонетнути само филигранским дешифровањем порука које сада једни другима шаљу Драган Ј. Вучићевић и поново уједињена фамилија Родић.
Ти суптилни кодови гласе: Иш, мрш, стоко, џибе, друкаро, звечко, ђубре, говедо… Заправо се филозофија и „Курира” и „Ин формера” није базирала на концепту да чита оце увек мораш хипнотисати својим друштве ним ангажманом, вербалним дриблинзима и интелектуалним марифетлуцима, а да потом са својом публиком летиш по небесима, све док има керозина у резервоару, напуњеном за две или три банке.
Таква журналистичка авантура мора ипак имати границу, мора садржати ону дозу људскости коју новинарска удружења називају кодексом. Садашњи рат таблоида, у који је, као у своје природно станиште, гле случаја, атерирао и Владимир Беба Поповић, предизајнирани Алистер Кембел српског јавног простора и то сасвим изненада и уз много буке, као када би онај малезијски авион сада слетео на по лазни аеродром, набацује још једну загонетку.
Да ли је вербално таблоидно препуцавање, као жар за разбуктавање друштвене и политичке кризе, увезено споља, јер је Беба био у добровољном егзилу, сувише близу кабине та Мила Ђукановића? Или је резултат ове рафалне преписке искључиво домаћа радиност краљева жуте штампе и њихових анонимних извора коцкастих глава? Коме је, заиста, потребан фулконтакт у блату у најтиражнијим новинама, које међу собном стенографском разменом биографија својих босова доказују само да њихов интерес није и јавни? Јер, зашто би обичан, незапосле ни свет занимало ко од власника новина при пада сточном фонду, а ко живини?
Највероватније је да се иза суптилне градације жуто, жуће, браон - крије амбиција покровитеља за прерасподелом политичке моћи. Иза тога се крије и све остало: владање службама, новцем и судбинама. Мало ли је, на ову скупоћу? Међутим, ако је премијер Александар Вучић свој зиповани експозе, као ауторски текст под насловом „Акција одмах”, јуче дао „Ин формеру”, док је „Курир” истога дана распалио по Русима и „Гаспрому” уочи одласка Вучића у Москву - ваљда за срећан пут - шта се још може наслутити?
Можда то да осим по тврде да је Фројд био у праву, што иначе оба таблоида подржавају на дуплерицама, приказујући полуголе силиконске певаљке, у журналистичком конфликту има још понечег оз биљнијег.
„Курир” се, наиме, у балканским геополитичким играма сврстава на страну Амера, док над „Информером” још лебди ореол политичке неутралности. Или, како би то сликовито рекао равничар Чанак, осећа се присуство политике политичког духа Коштунице др Војислава.
Вучић се, наиме, опире увођењу санкција Русији због кризе у Украјини, иако је Влада недвосмислено за пут Србије у ЕУ, док Американци на политику несврставања нове владе гледају једнако благонаклоно као слон коме зец стави шапу у око. Руси би, опет, промену неутралног става Србије посматрали једнако благонаклоно као ујед осе у врат, али слеђа. У земљи у којој се на операцију катаракте чека две године, дакле, у земљи масовног слепила, очито је да је рат таблоида ипак много озбиљнија ствар него што је то мерење сујета два медијска жућкаста краља.
Мада бих волео да је другачије и да се Вучко и Рајин син Аца Родић чују сваке вечери, уговарајући међу собну пљувачину за сутрашњи дан, као што су то некада, есемесовима чинили наизглед посвађани хрватски медијски тајкуни, Нино Павић и покојни Иво Пуканић. Јавно су се представљали као омиљени смртни непријатељи, док су се кришом дописивали, као ти нејџери, забављајући се из два разлога: због крви коју су тражили читаоци и због девизних рачуна који су им расли свакога дана, махом због оног првог.
Како год било, београдска чаршија бруји недељама о таблоидној кризи, тиражи скачу, а озбиљан свет се јавно гади, а тајно ужива у скаредним детаљима живописних новинарских и пословних биографија. То много више говори о нама, него о њима.
Коментари (2)
Остави коментар08.07.
2014.
NE GREŽITE DUŠU
Koja beda u narod zavladala.Jad i čemer,po ceo bogovetni dan.Dok jedni bleje od čamotinje nadajući se da će iskrsnuti neki poslić,drugi bezbroj puta prebrojavaju dane,kad će deseti,pa posle,opet,koliko ono,beše,ima dana do dvadesetpetog,čekajuči tu crkavicu,koju još uvek nazivaju penzijom.I šta bi bilo sad sa njima,da li o tome neko razmišlja,da nema tih nekoliko belosvetskih serija i ovih bagatelnih novina,koje neki,ne znam iz kojih razloga,nazivaju tabloidima.Pa mi bi načisto izludeli.I ovako,skoro,da od života ništa nemamo,još se nađu,s vremena na vreme,neki pametnjakovići da drvlje i kamenje bacaju na naše spasitelje.Svejedno,kakvi su vama,oni su naši-i Kurir i Informer i još poneki,šta to tamo nekog briga.
ОдговориI lepo i pametno onaj papanorajber u nedelju reče,lako je ocrniti naše izbavitelje,isti ste kao i oni iz one druge"svere".Godinama niste u stanju da nam ponudite ma i jednu "ljudsku" alternativu na ovaj jadni i čemerni život,samo znate da nam pamet solite koještarijama.
I ne pretvarajte se,isčuđavate se,kako mogu biti toliki bedaci,rođena braća da se toliko izujedaju,doduše,po ocu su,svejedno.Kao nikad nismo čuli ni videli da se braća međusubno govedom nazivaju,da ni tele nisu u stanju da oplode kako to priliči sopstvenom carstvu i njima važećim zakonima.I da do toga dođe da mora i tatko da se umeša i kaže kako gluplju životinju i nije mogao da stvori.
Zbog svega do danas izrečenog,i tamo i ovamo,i njih i nas,a boga mi i sve druge,ne grešite dušu,ostavite nas na miru,makar da Informer i " Kurir"a imamo-kad i tako ništa drugo nemamo.
06.07.
2014.
Зашто кукате, радите!
Све док такозвана "озбиљна" штампа буде прећуткивала, бујаће таблоиди. Сва повика на таблоиде, а још не видесмо аналитички текст о неиспуњавању обавезе штампе о БЛАГОВРЕМЕНОМ информисању. Да смо чекали да се "Политика" смилује и објави оно што и врапци на грани знају, начекали бисмо се, а не би сазнали шта се дешава у "министарствима силе", шта се дешава иза паравана наводно јавне политике итд. Таблоди, упркос томе што собом носе методе који најблаже речено нису баш примерени, заслужни су што се остала, тзв. "озбиљна", "уљуђена", али до очаја препуна лењивцима који очекују да им се нешто саопшти да би написали, коначно тргла, па и конзервативна Политика, европејски Данас, па чак посрнуле некада тиражне булеварске Новости, морају да се боре за читаоце. То подразумева да се такмиче управо са таблоидима, које у овом тексту колега, чини се, колега не разуме довољно. Замислите како би изледало да, на пример, Курир, Информер, или неко друго гласило објави каква је методологија рада "озбиљних" новина, зашто прећуткују, какве су им везте са кабинетима, ко је својевремено позапопшљавао неке од уредника и новинара који су направили сјајну каријеру...Боже, то би тек било за филм, са ликовима попут Леке, Крцуна, Драже Марковића, централних комитета, извршних секретара, деценијских "позиција ДБ" у медијима...
Одговори